Srđan V. Tešin o zborniku “Tajanstveni putnik”

Tajanstveni putnikU nedeljnom dodatku lista “Blic” posvećenom književnosti, 23. septembra 2012. godine objavljen je prikaz zbornika kratkih priča “Tajanstveni putnik” u kome su se našla dela odabranih pisaca južne Srbije. Na stranama ove knjige, koju je priredio Zoran Pešić Sigma a objavio Niški kulturni centar, štampano je više radova poznatih domaćih pisaca fantastike. O knjizi smo već pisali u najavi zaječarske promocije, a kako ju je doživeo pisac i novinar Srđan V. Tešin, možete pročitati iz teksta navedenog prikaza koji prenosimo u celosti:

OVO JE KNJIGA-ZBORNIK kratkih priča pisaca sa juga i jugoistoka Srbije, od Toma Laha (Dragoslava Petrovića) do Dejana Stojiljkovića – koja se prirodno pojavljuje s podnaslovom Knjiga brzih priča iz južne Srbije. Priređivač knjige Zoran Pešić Sigma uputio je poziv onim piscima kojima pripada “mistična slava pisaca najbržih priča” – među kojima su se ipak našli i oni pisci (naučnici, pesnici) koji se pričom kao književnom formom u svom opusu dosad nisu bavili – da odgovore na temu putovanja, najplastičnije nazvanu: “Tajanstveni putnik”. Neki od pisaca su na zadatu temu odgovorili školski (uvod, razrada, zaključak), neki od pisaca su eksperimentisali sa formom i konceptom, neki su napisali hip-hop pesmu, drugi putopis, treći su ispisali priču u južnjačkom dijalektu, ostali su varirali svoje pripovedne svetove u širokom luku: od naturalizma do fantastike, a u zborniku su se čak našle i dve priče koje su onomad ispisali i pisci koji nisu više među živima. Ivan Potić, Stevan Bošnjak, Stana Dinić Skočajić, Branislav Janković, Zoran Ćirić, Dejan Ognjanović, Saša Stojanović… samo su neki od 28 pripovedača čije su se priče naše u ovom zborniku.

DUBOKO U KNJIZI POKAZALA SE NJENA VRLINA. Iako je nemoguće uopšteno govoriti o ostvarenom donjem ili gornjem pragu uspešnosti svih priča, ovaj zbornik je ipak hvale vredan generacijski i žanrovski raznovrsni presek pripovedačke scene južne Srbije.

PRVA REČENICA GLASI: “Zovem se…”

POSLEDNJA REČENICA GLASI: “Još malo, još malo, još malo…”

KAD BI OVA KNJIGA BILA LITERARNI GRAD: bila bi to mešavina urbane džungle i turske kasabe.

DOK DRŽIM OVU KNJIGU U RUKAMA, ČINI MI SE: da je priča kao oblik kratke narativne proze življa nego ikad.

PREPORUKA ZA ČITANJE: U vozu za Nišvil, što da ne?