Snežana Baščarević – MITIZACIJA LITERATURE

Podelite sadržaj:

Mnogi pisci mit smatraju zajedničkim imeniteljem za književnost i religiju. Pojavilo se i jedno moderno stanovište da književnost sve više preuzima mesto religiji; međutim to ne može biti dugoročno, jer religija predstavlja veću zagonetku.

Neosporna je činjenica da je čovek stvorio mit. On se u današnje vreme shvata kao priča o početku i poreklu svih stavri, ali i istoriji sadašnjice. Mitovi „pričaju“ o preobražaju iz jedne stvarnosti u drugu i njihova racionalna i ezoterična misao se prožimaju.

Mitska i racionalna svest javljaju se istovremeno i deluju uporedo. Mit je često definisan kao priča o susretu božanskog i ljudskog sveta. Kasnije su ga određivali kao verbalni komentar rituala i, na posletku, kao književnost. Jedno je izvesno: u dodiru sa mitom,  literatura na najbolji mogući način obnavlja svoju kreativnost.

U našoj književnosti mit i fantastika javljaju se kao vesnici dubine i snage duhovne kulture naroda. Njihova prednost je u tome što pored postojećeg sveta (ako njime nisu zadovoljni) mogu da stvore sebi odgovarajući (najčešće prožet čovekovom sudbinom i određen njegovim položajem).

Fantastika i mit podstiču čoveka na stvaralačku pustolovinu i opiru se svođenju čovekove stvarnosti samo na jednu jedinu mogućnost, na jednu istinu i jednu dimenziju, na vidljivu, spoljašnju i opipljivu realnost.

Nije nimalo slučajno što se u novijoj književnosti  u gotovo svim kulturama javlja težnja za obnovom fantastike, njenih klasičnih i novijih umetničkih žanrova. Potreba za alternativom prirodna je potreba ljudskog duha.

Današnji pisci očekuju da se njihovoj priči veruje, bez obzira na to što je ta priča izmišljena i nestvarna. Tu se kriju mnogi ključevi za raspoznavanje mističnih znamenja dobra i zla, tajnih simbola koji su se, kao potisnute i prividno prevaziđene praznoverice, zadržali do danas ne samo u narodu nego i kod obrazovanih ljudi. U takvim pričama, kao u drevnim predanjima i bajkama, lako se pomeraju uobičajene granice vremena i prostora, prekoračuju razlike između mogućeg i nemogućeg.

Uprkos velikom napretku nauke i tehnologije, koji ruši sve tradicionalne predstave, srpska fantastika se i u moderno vreme vraća folklornom nasleđu i etnografsko – antropološkoj građi (mitovima, legendama, bajkama i predanjima).

Moderno doba izvuklo je na površinu imanentno svojstvo književne fantastike. Dok su ranije epohe u fantastici nalazile neka druga svojstva – kao što su magijsko ili mistično iskustvo, obredno poistovećivanje s božanstvima, projektovanje idealnih svetova, oslobađanje mašte i stvaralačkih moći pojedinca – duhovna kultura modernoga doba podstakla je u fantastici njenu alternativnost. Time je u gotovo svim književnostima, omogućena prava tipološka eksplozija nove fantastike; neočekivano pojavljivanje bezbrojnih fantastičnih žanrova, čija misao često ide ispred današnjeg vremena, velikih naučnih i tehnoloških dostignuća.

Tako se ponovo potvrdila dijalektička veza književnosti kao umetničke forme duhovne kulture. Kada je fantastika, kao neka vrsta realizma u višem smislu, postavila postulat da je njen prvi i pravi smisao u tome da u opštem totalitarnom bezizlazu otkrije neku drugu i drugačiju istinu, tada je  pronašla svoje sadašnje etičko i estetičko opravdanje: da bude umetnička forma u službi alternative.

Laku noć, Punpune

Važno je istaći i sledaće – da formalna upotreba nekog mita u jednom književnom delu ne mora značiti, da u tom delu ima nečeg mitskog. Mit u umetničkom delu ne znači i „mitsko“ delo. Mitski izraz ne mora biti suštinski element tog dela. Mitologizam se u današnjoj literaturi ispoljio u svim književnim žanrovima, ali najizraženija je remitologizacija romana. Roman čuva nasleđe mita kroz niz aluzija i konotacija, elementarnu dihotomiju i ustaljene analoške odnose.

Na samom kraju, možemo zaključiti da se u savremenoj književnosti mit koristi, s jedne strane, da bi se na fantastičan način oživela davna vremena, a s druge strane, da bi se mitizovala savremenost. Savremeni junaci i događaji predstavljaju reflekse mitskih matrica. Mogućnosti mitifikacije u domenu literature nisu iscrpene. Podatnost mitske materije raste u sklopu modernih narativnih postupaka.