Nedavno je u izdanju beogradske izdavačke kuće McMillan objavljena knjiga „Smrt u crnoj rupi i druge kosmičke nevolje“ američkog astrofizičara i energičnog popularizatora nauke Nila de Grasa Tajsona.

Tajsonova prirodna sposobnost da pojednostavi složene teme astrofizike i da običnim ljudima – neretko kroz duhovite opaske – prenese svoju zaraznu očaranost svemirom, doprinela je da ova knjiga za veoma kratko vreme doživi veliku popularnost i dospe na Njujork tajmsovu listu najprodavanijih.

„Smrt u crnoj rupi“ donosi 40 odabranih eseja prvobitno objavljenih u rubrici „Svemir“ časopisa Natural History, tokom perioda od 1995. do 2005. godine.

Eseji su neznatno prerađeni zbog kontinuiteta i kako bi odrazili nove trendove u nauci, te razvrstani u sedam celina:

• „Priroda znanja – Problemi saznavanja onoga što se može saznati u svemiru“,
• „Znanje o prirodi – Problemi otkrivanja sadržaja kosmosa“,
• „Priroda prirode – Kako se priroda predstavlja radoznalom umu“,
• „Smisao života – Problemi i trijumfi saznavanja otkud mi ovde“,
• „Kad svemir postane zao – Na koje sve načine kosmos hoće da nas ubije“,
• „Nauka i kultura – Burna veza između otkrića i reakcije javnosti na njih“,
• „Nauka i bog – Kad se sukobe načini saznavanja“

U predgovoru za knjigu, autor govori o svojim predstavama svemira i načinu na koji izlazi pred čitaoce radoznalog uma željne saznanja o temama koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim:

„Svemir  vidim ne kao skup objekata, teorija i pojava, već kao ogromnu pozornicu s glumcima koje vode zamršeni obrti radnje i priče. I zato, kad pišem o kosmosu, čini mi se da je prirodno da uvedem gledaoce u to pozorište, iza scene, da sami izbliza vide kako izgledaju kulise, kako su napisani scenariji i kuda će nas dalje odvesti priče. Sve vreme mi je cilj da prenesem uvide u to kako svemir funkcioniše, što je teže od prostog prenošenja činjenica. Usput se javljaju trenuci da se i sam junak drame nasmeje ili namrgodi kad kosmos to zatraži. Javljaju se i trenuci da se na smrt preplaši kad kosmos i to zatraži. Zato knjigu ‘Smrt u crnoj rupi’ zamišljam kao čitaočev portal ka svemu u svemiru što nas uzbuđuje, prosvećuje i zastrašuje“, u predgovoru piše Tajson.

Nil de Gras Tajson je rođen u Njujorku iste nedelje kad je osnovana NASA. Zainteresovao se za svemir još kad je imao devet godina, posle prve posete planetarijumu Hejden Američkog prirodnjačkog muzeja. Odrastao je u Bronksu, diplomirao fiziku na Harvardu, a doktorat iz astrofizike je stekao na Univerzitetu Kolumbija. Postdoktorske studije je završio na Prinstonu. Od 1996. godine je direktor planetarijuma Hejden Centra Rouz za Zemlju i svemir u Njujorku.

Neumoran je popularizator nauke i stalno prisutan u medijima. Bio je narator izuzetne dokumentarne emisije „Kosmos: prostorno-vremenska odiseja“ (Cosmos: A Spacetime Odyssey) i tok-šoua „Razgovor sa zvezdama“ (Star Talk).

Zbog retke kombinacije znanja, mudrosti i sposobnosti komunikacije, često ga porede sa slavnim naučnikom i popularizatorom nauke Karlom Seganom.