Današnje (nedelja 21. novembar 2010) izdanje lista Blic, u dodatku posvećenom knjigama, donosi kratki prikaz romana Ota Oltvanjija “Kičma noći”. Prikaz, koji potpisuje književni kritičar Slobodan Ivkov, prenosimo ovde u celosti:
“Kičma noći”
Ma koliko roman pred nama bio, s obzirom na reputaciju autora, određen kao horor (H), budući da je nastao ovde i sada, on, kao ni bilo koje drugo ambiciozno savremeno delo vezano za naše tlo i vreme, izgleda da ne može da bude žanrovski “čist” ili apolitičan. Ovaj odlično potkovani pisac i prevodilac S i SF literature s engleskog izvanredno vlada i konvencijama i idejama koje u svetu poslednjih decenija preovlađuju na H sceni, ali ne može da odoli a da svojoj prozi, kao i mnoge njegove kolege, ne pridoda dragocene lokalne “začine”: aktuelnu satiru, idiom, žargon, način razmišljanja ovdašnje populacije… Tehnički, ovo za naše prilike vanserijsko H delo bi lako moglo da se prevede na engleski, ali teško da bi tamošnji čitaoci mogli da se poistovete s rezonima pojedinih aktera. Zašto bi, na primer, jedan čestiti poslanik Narodne skupštine, zgađen, posramljen i zasićen onim što se tamo dešava, iako redovno prima ogromnu platu, potegao “utoku” i pobio svoje kolege?! Ni svi prisutni vampiri, zmije na čelu sa Baziliskom i tajni vladini eksperimenti na stvaranju rase otporne na rupe u ozonskom omotaču, to ne mogu da im u potpunosti objasne, ali zato može ovdašnji pisac: “Nije pitanje kako se zaštititi da do toga ne dođe ponovo. Pitanje je kako se to nije desilo ranije.”
Ma koliko roman pred nama bio, s obzirom na reputaciju autora, određen kao horor (H), budući da je nastao ovde i sada, on, kao ni bilo koje drugo ambiciozno savremeno delo vezano za naše tlo i vreme, izgleda da ne može da bude žanrovski “čist” ili apolitičan. Ovaj odlično potkovani pisac i prevodilac S i SF literature s engleskog izvanredno vlada i konvencijama i idejama koje u svetu poslednjih decenija preovlađuju na H sceni, ali ne može da odoli a da svojoj prozi, kao i mnoge njegove kolege, ne pridoda dragocene lokalne “začine”: aktuelnu satiru, idiom, žargon, način razmišljanja ovdašnje populacije… Tehnički, ovo za naše prilike vanserijsko H delo bi lako moglo da se prevede na engleski, ali teško da bi tamošnji čitaoci mogli da se poistovete s rezonima pojedinih aktera. Zašto bi, na primer, jedan čestiti poslanik Narodne skupštine, zgađen, posramljen i zasićen onim što se tamo dešava, iako redovno prima ogromnu platu, potegao “utoku” i pobio svoje kolege?! Ni svi prisutni vampiri, zmije na čelu sa Baziliskom i tajni vladini eksperimenti na stvaranju rase otporne na rupe u ozonskom omotaču, to ne mogu da im u potpunosti objasne, ali zato može ovdašnji pisac: “Nije pitanje kako se zaštititi da do toga ne dođe ponovo. Pitanje je kako se to nije desilo ranije.”
