Goran Skrobonja

Skrobonja: Spas u duhu i kulturi

Podelite sadržaj:

Goran SkrobonjaDnevni list “Večernje novosti” 03. januara je doneo opširan intervju sa jednim od najpoznatijih domaćih pisaca fantastike, urednikom, izdavačem i prevodiocem Goranom Skrobonjom. Povod je bilo nedavno objavljivanje novog Skrobonjinog romana “Sva Teslina deca”. Razgovor je vodio Bane Đorđević, a tekst intervjua prenosimo u celosti.

SKROBONJA: SPAS U DUHU I KULTURI

Goran Skrobonja o romanu “Sva Teslina deca” u kome donosi moguću istoriju Srbije. Uzbudljiva priča o zemlji bez ratova, biološki sačuvanoj, koja napreduje i razvija se zahvaljujući velikom naučniku

Nemački nobelovac Maks Plank dolazi u Beograd 1919. godine, kako bi sa Teslom pokušao da pronikne u naučno otkriće koje bi moglo da promeni sudbinu čitavog univerzuma. Ali mnogima nije u interesu da dođe do susreta dvojice slavnih naučnika. Vatikanske plaćene ubice, tajna društva u službi velikih sila, gospodari podzemlja sa Dalekog istoka… svi oni žele da organizuju atentat na Planka. Pukovnik Apis i njegova tajna policija su pred naizgled nemogućim zadatkom, da sačuvaju naučnikov život.

Ovako stvari postavlja Goran Skrobonja u novom romanu “Sva Teslina deca”(izdavač “Laguna”), “prikvelu” ili prednastavku zapaženog romana “Čovek koji je ubio Teslu”. Ponovo su tu poznate istorijske ličnosti u izmenjenom istorijskom miljeu, a pred čitaocima je oživljeni žanr velikih pustolovnih romana kakve su nekada pisali Žil Vern i Karl Maj. Skrobonja je opet zaronio u svet Tesline Srbije, svog Teslaverzuma – alternativne istorije Srbije s početka prošlog veka i opisao događaje koji prethode onima u prvom romanu.

– Među mnogim epizodnim likovima, Anka Cukić, prva srpska špijunka u Apisovoj službi, pojavila se veoma kratko i u društvu sa neizbežnom Matom Hari, pa sam pomislio da bi valjalo ispričati i Ankinu životnu priču. Trebalo je da “Sva Teslina deca” budu kratak i nepretenciozan, prevashodno zabavan roman o njoj, ali eto, na kraju se ispostavilo da mu je obim približno jednak obimu “Čoveka koji je ubio Teslu” – kaže za “Novosti” Skrobonja.

Epoha ranog 20. veka je, po njegovim rečima, period koji je umnogome odredio smer razvoja sveta u tehnološkom, ekonomskom i ideološkom smislu.

– Živopisne istorijske ličnosti, munjevit napredak i događaji sa globalnim posledicama, uz krah ere imperijalizma, veliku ekonomsku krizu, prohibiciju, nastanak džeza i polarizaciju sa novim ideološkim predznacima… sve je to primamljivo za svakoga ko želi da zaviri u istoriju i pronikne malo dublje u uzroke onoga što nam se trenutno događa – kaže autor koji čitaocima nudi jedan mogući istorijski tok.

Glavna junakinja romana jedina je koja može da ukloni opasnost i postara se da dođe do susreta Planka i Tesle. Ona naručuje “votku s martinijem, promešan, a ne smućkan”.

– Ime joj je Cukić. Anka Cukić. U neku ruku, ona je srpski Džejms Bond – uz sva ograničenja koja donosi njena epoha. Želeo sam zapravo da dočaram u knjizi genezu heroine atipične za našu književnost – snažne i odlučne žene koja može iz svega lošeg što joj se dogodi da crpi energiju, pouke i motivaciju da bude još snažnija i odlučnija – sve to u patrijarhalnom okruženju koje nema sluha za žensku samostalnost – kaže pisac.

Apis u “Teslinoj deci” ima značajnu ulogu, tu su i nezaobilazni Vatikan, pa velike svetske sile, moćni naučnici… svi akteri aktuelni i danas, a Skrobonja objašnjava da roman ne bi bio nimalo relevantan i bio bi puko eskapističko štivo da nema te veze sa stvarnošću i aktuelnim preispitivanjima i preraspodelama moći među svetskim igračima.

U njegovoj knjizi Titanik je uplovio u njujoršku luku, Srbija je bez ratova, biološki je sačuvana, napreduje i razvija se, Beograd je evropska metropola u punom sjaju… Sve to zahvaljujući velikom Tesli koji se vratio u Srbiju, pokrenuo svoju kompaniju i organizuje eksperimentalna istraživanja i industrijske poduhvate.

– Teslino prisustvo u Beogradu je tu najznačajniji činilac. Pokušao sam da zamislim šta bi nam donelo, s jedne strane, izbegavanje Prvog svetskog rata, a s druge, stalno prisustvo tako benignog i humanog genija. Logično je zaključiti da bi napredna demokratska država, kakva je Srbija bila u drugoj deceniji dvadesetog veka, nastavila nesmetano i ubrzano da se razvija. Pozitivna reakcija čitalaca koji su zavoleli “Čoveka koji je ubio Teslu” pokazala mi je da je ljudima bliska takva vizija istorije koja je sasvim realno mogla da nam se dogodi – kaže Skrobonja.

Šta piscu pruža mogućnost da stvara novu prošlost? Skrobonja kaže da ono što se ranije nazivalo pukom fantazijom danas je, zahvaljujući novim teorijama kvantne fizike i mehanike, postalo sasvim legitimno drugačije tumačenje sveta oko nas i vremenskog toka u kom se nalazimo. Stoga pisac, po njegovim rečima, može čitaocu uverljivo predočiti različite verzije prošlosti koje su sasvim moguće, u nekom susednom, paralelnom univerzumu.

Iako nije imao nameru da stvarajući novu istoriju ispiše i kritiku onoga što smo radili i postali, Skrobonja kaže da je nemoguće izbeći poređenja, ponekad čak i vajkanja zbog toga što su propuštene određene prilike.

– Ali, moramo biti fer prema našim precima koji su živeli u to doba. Lako je biti general posle bitke ili pisati o lepšoj, nepostojećoj prošlosti. U doba kada su se donosile ključne odluke koje su dovele do mesta koje danas zauzimamo u onome što se naziva “svetskom zajednicom”, okolnosti, kontekst, politička klima, ekonomska situacija, stepen razvoja komunikacija, društvena svest, pa i kultura, bili su bitno drugačiji, te su takve ključne odluke možda bile i neizbežne – kaže autor.

U njegovom romanu svet i Srbija su na prekretnici, a Skrobonja kaže:

– Čini mi se da Srbija danas, nažalost, nije ni na kakvoj prekretnici – jer to bi značilo da imamo nekakav izbor, a ja ga ne vidim. Mislim da svet klizi prema onome što teoretičari nazivaju “globalnom civilizacijom” i da ćemo jednostavno, kao i sve druge zemlje i narodi, biti samo jedan njen delić. U takvoj utopiji ili distopiji – zavisno od toga jesmo li optimisti ili pesimisti – možemo jedino da se trudimo da sačuvamo što više od onoga što nas čini osobenim i jedinstvenim. To je, naravno, naš duh i kultura, i čini mi se da političari koji nas polako i sigurno pripremaju za to veliko utapanje u homogenu globalnu civilizaciju premalo vode računa o zaštiti tog osobenog srpskog duha i kulture. Ako njih ne sačuvamo, neće nam ostati ništa: izgubimo li sebe, šta će nam onda sve drugo?

ČAROLIJA CRTEŽA

PO ugledu na pustolovne romane s kraja pretprošlog i početka prošlog veka, Skrobonja je želeo da u “Svoj Teslinoj deci” budu i ilustracije, koje romanu daju posebnu patinu.

– Njih su uradila dva moja prijatelja – sjajni umetnici Rastko Ćirić, profesor ilustracije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu (on je radio pseudo-dokumentaciju) i Igor Kordej, legendarni ilustrator i autor stripova, odnedavno sa titulom viteza koju mu je dodelila Francuska za doprinos umetnosti. Valja napomenuti da su ove ilustracije maksimalno autentične, od arhitekture, preko likova istorijskih ličnosti, kostima i oružja, do tekstova ispisanih na kineskom koji zaista znače to što treba da znače.

ČITANJE NIJE TEGOBNO

IAKO je žanrovski, roman je dospeo u uži izbor za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. – Vest me je iznenadila i obradovala. Voleo bih da ova knjiga dođe do što više mladih čitalaca, jer mislim da bi im tako skrenula pažnju na činjenicu da čitanje nije dosadno niti tegobno, već može da bude izvor većeg zadovoljstva nego neki film u multipleksu ili igrica na konzoli ili računaru. Ukoliko posle čitanja “Sve Tesline dece” ti mladi čitaoci pohitaju da pročitaju neku drugu knjigu – bilo koju, bilo čiju – biću prezadovoljan – kaže Skrobonja.