Novo izdanje zbirke ŠILOM U ČELO Gorana Skrobonje

Podelite sadržaj:

Novo izdanje zbirke priča Šilom u čelo Gorana Skrobonje objavljeno je pod eitketom izdavačke kuće Strahor. Zbirka dobro poznatog pisca, urednika, izdavača i prevodioca fantastike, prvi put je štampana 2000. godine u ediciji Košmar. Čini je osam priča u žanrovskom spektru od naučne fantastike i horora do fantazije. Pripovesti su pisane tokom 90-ih godina prošlog veka, a zajedničko im je da sve govore o događajima na našem podneblju ili o prilikama koje ovde vladaju.

U pogovoru izdanju dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović kaže: „Priče sabrane u ovu zbirku, horor, ali i fantastične, dobrim delom emaniraju iskonske čovekove strahove i strepnje, stopljene s konkretnom stravom, nastalom u traumatičnoj srpskoj stvarnosti devedesetih i izlučenom iz slutnje još gorih dolazećih vremena…

Zbirka Šilom u čelo otkriva napredovanje originalnog, maštovitog, talentovanog pripovedača, u čijim delima se sustičuveština komponovanja, maštovitost i originalnost zapleta sa stilskom dorađenošću i lepotom pripovedanja. Istovremeno, složeni zapleti i vešta manipulacijavremenom pripovedanja… te razuđen citatni dijalog sa kulturom (muzikom, filmom, književnošću, stripom…) i složena referencijalnost njegovog pripovedanja u odnosu na socijalne, istorijske, ekonomske i političke mene srpskog društva 90-tih , najavljuju buduću romanesknu prozu ovog autora, kao složeno objedinjavanje bitnih pripovedačkih i značajskih impulsa njegovog pripovedačkog opusa“, između ostalog ističe dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Knjigu otvara novela „Sveti rat“, koja govori o poslednjem srpskom vampiru upućenom u SAD da osujeti realizaciju projekta planiranog radi ugrožavanja pozicije Srbije, koja je u ratu sa ostatkom sveta. Priča je 2006. godine objavljena na sajtu Art-Anima, pa koristimo priliku da vas pozovemo da je pročitate, ako već niste.

Pored ove priče, u knjizi se nalaze:

„Krila“ – priča u kojoj junak biva izmešten iz rutinske današnjice u drugi, paralelni svet arhetipskog naboja i ustrojstva, a ulaznica za ovu transformaciju je izrastanje anđeoskih krila na leđima. Ona su svakako metafora za iskupljenje ali i realni problem koji valja razrešiti.

„Noć proroka“ – Igra se velikim temama dolaska Novih vremena i izlaska na svetlost dana (ili noći) onih koji će ih doneti.

„Negde daleko, grmljavina“ – započinje u prepoznatljivom okruženju rata u Hrvatskoj i prati pokušaje snajperiste povratnika da se izbori sa demonima koji nadiru u njegovu svakodnevicu ali ih niko drugi ne može ili neće da vidi.

„Gorko srce“ – Novela o gradnji alternativnog sveta u snovima u koji će biti preseljen ovaj realni, napadnut entropijom.

„Isporučilac“ – Analizira granice kolekcionarske strasti koja može da relativizuje čak i moralne norme, u ‘slatkoj’ prodaji duše đavolu

„Reč koja odjekuje” – Reč ‘vampir’, poznata u svim jezicima a izašla iz srpskog. Autor se poigrava istorijskim dokumentima, izveštajima o pojavama vampira u Srbiji u XIX veku, koji su imali priličnog odjeka u javnosti ‘civilizovanih’ zemalja Zapada.

„Supernova“ – Proslava nove, milenijumske godine na Zlatiboru prerasta u krvavi pir nakon što naš svet upadne u paralelnu stvarnost drugačije Srbije.

Goran Skrobonja (Beograd, 1962) diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu. Svoju prvu priču objavio u Sirijusu 1986. godine. Do sada je objavio romane Vojnici Korota (1992), Nakot (1994, 2011), Čovek koji je ubio Teslu (2010), Sva Teslina deca (2013) Kad kažeš da sam tvoj (2017), Proročanstvo Korota (2018); zbirke priča Od šapata do vriska (1996), Šilom u čelo (2000, 2019), Tihi gradovi (2007) i Poklade i druge priče (2014).

Priredio je zbirke domaće slipstrim proze Beli šum (2009), Istinite laži (2010), Apokalipsa juče, danas, sutra (2011), U znaku vampirice – Ženske priče o krvopijama / U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (2012).

Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu Točak (objavljenu 1987. u Alefu) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu. Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu „Rubber Soul“, pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.

Dobitnik je više nagrada Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“: za roman Nakot (1992), za novele Gumena duša (1993), Sveti rat (1996) i Supernova (1997), kao i za prevod romana Plavi motel (1996). Dobitnik je nagrade „Ljubomir Damnjanović“ za priču „U 5 i 15 za Nekropolis“ (2007). Godine 2015. dodeljena mu je nagrada „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike.

Šilom u čelo - Goran Skrobonja
Šilom u čelo – Goran Skrobonja