SF zavera u Brajtonu – Conspiracy ’87

WorldCon 1987 - Conspiracy 1987 (Brighton, UK)Zahvaljujući vrlo neformalnoj agenciji SKIFFY TRAVEL INC. dvadesetak Jugoslovena (uglavnom iz Zagreba) našlo se na Conspiracy ’87 u Brajtonu. Cena – prava sitnica, ali mnogo povoljnija nego kod pravih agencija.

Pre tri godine, izglasano je da  45. svetska SF Konvencija bude u Brajtonu od 27. avgusta do 1. septembra. Dobar izbor – taj grad na najjužnijem delu Velike Britanije je do sada organizovao mnogo događanja na svetskom nivou. Mi, naravno, znamo za Evroviziju i neslavan plasman naših uzdanica. Ovogodišnja velika zavera kovana je na više mesta istovremeno: Bedford Hotel: neprekidni filmski (16 mm) i video program i danju i noću, Robotech soba, baza udruženja pisaca iz USA… Metropole Hotel: promocije, večernja čitanja, predavanja, kompjuteraši, dileri (ne hemijskih već papirnih vizija) i omiljeno mesto za poslovne sastanke, zabave i sobne žurke; Brajtonski konferencijski centar: registracija, informacije, otvaranje, maskenbal, dodela Huga, rok koncert…

Do kraja maja bilo je registrovano 4136 učesnika ali su prijave masovno podnošene i poslednjeg dana! Prijava na licu mesta koštala je mnogo više: 45 funti. Ko rano rani…
Najviše je bilo Amerikanaca (1841), Britanaca (1651), pa Australijanaca (177). Te cifre su se sasvim sigurno uvećale tokom Konvencije.

Bilo je mnogo “faca”, tiražnih pisaca, likovnjaka i filmadžija, a počasni gosti su bili Doris Lesing, Alfred Bester, Arkadij i Boris Strugacki, Rej Harihauzen (film), Džim Barns, fanovi Džojs i Ken Sleter i specijalni fan gost Dejv Lengford. Voditelj i glavna zaprška bio je veliki ljubitelj i propagator SF-a Brajan Oldis. Održano je bezbroj predavanja (npr: “šta je Britanski SF?”) diskusionih panela, ali većina je došla zbog druženja sa srodnim dušama.

Organizacija je bila besprekorna. Ništa nije bilo prepušteno slučaju: zbrinjavanja dece, medicinska pomoć, briga o hendikepiranim osobama. U biltenu PLOT, koji je izlazio tri puta dnevno, moglo se pročitati i ovo: “Dijagnoza je potvrdila da konvencijski član ima GERMAN MEASLES (Rubella). Ta osoba je verovatno inficirana pre polaska. Ako bilo ko otkrije simptome slične gripu, neka se obrati Medicinskom Servisu.            – Jim Smith, MS”

Zemlje kandidovane za naredne Konvencije nisu žalile para za vrbovanje potencijalnih glasača. Delili su olovke, kolor publikacije, organizovale zabave sa hektolitrima besplatnog pića i nacionalnim đakonijama. Najžešće je bilo na LA Party i Holland Party – oni su bili direktni konkurenti za 1990. pobedila je Holandija sa 810:530 glasova, na opšte oduševljenje fanova gnevnih zbog profiterski organizovane ekipe Los Anđelesa. (A koja nije? Ne troše se ogromne pare zbog beskonačne ljubavi ka SF-u!)

Naš Zagreb se kandidovao za 1994, i to najviše gura stari fan Krsto Mažuranić, tata i mama naše brajtonovske ekspredicije. Do tad je daleko ali ne previše. Valjalo bi to podržati i gurati. Kulturološki i propagandni efekat bi bio neverovatan, a nisu potrebni nikakvi radovi; svi objekti već postoje. Ali, i država mora stati iza toga…

Malobrojni srećnici koji su se uvalili nepozvani na zatvoreni japanski Party (Krsto Mažuranić, Igor Kordej, Miroslava Simić i ja) pamtiće je celog života. Japanke u kimonima služe sake i specijalitete, objašnjavaju kako se pravi origami i pišu ideogrami uz milion naklona i nirvanistički osmeh na lepim licima!

Od prvog dana gradom su kružile neidentifikovane hodajuće spodobe prerušene u Barbarele, Spokove, čudovišta i vanzemaljce uopšte uzev: spremali su se za maskenbal. Ulaznica je koštala deset funti, prava sitnica za tebe, Bing. Ali, za tvog brata… u noći maski dodeljene su i nagrade Hugo, i tu nije bilo većih iznenađenja:
Najbolji roman: “Speaker for the Dead” – Orson Skot Kard
Najbolja novela: “Gilgamesh in the Outback” – Robert Silverberg
Najbolja noveleta: “Permafrost” – Rodžer Zelazni
Najbolja kratka priča: “Tangents” – Greg Bear
Najbolja nefantastika: “Trilion Year Spree” – Brajan Oldis I Dejvid Vingrove
Najbolja dramatizacija: “Aliens”
Najbolji profesionalni crtač: Džim Barns
Najbolji profi urednik: Teri Kar (pokojni)
Najbolji semiprozin: “Locus”
Najbolji fan pisac: Dejv Langford
Najbolji fanzin: “Ansible” – urednik I izdavač Dejv Langford
Najboji fan crtač: Brad Foster
Nagrada John Campbell: Karen Džoj Fauler

Ako je ko preskočen, neka oprosti.

Zagrebački papir kojim obznanjuju kandidaturu za 1994. proglašen je za najbolju građu za izradu papirnih aviona. Odluka je doneta posle luckaste borbe papirnim avionima “svak protiv svakog”, započete bezobzirnim napadom mlade Japanke na jednog fana koji je mirno ispijao svoje pivo. Bitka je trajala skoro sat i naša momčad je dobro prošla. Osoblje “Metropola” je mirno radilo svoj posao ne obraćajući pažnju na kojekave.

Bilo je stvarno svega i svačega. Feministkinje imaju izdavačku kuću. MAD DOG magazin objavljuje samo sredinu jednog stripa jer nema novca za kompletan. Milioni (!) starih i novih knjiga na prodaju. Norveška žurka za koju znaju samo odabrani i do koje je put označen direktno i lukavo postavljenim zastavicama.

Što se posla tiče, to se nije odvijalo javno. Od naše momčadi zapaženo je jedino pojavljivanje Igora Kordeja na zajedničkoj izložbi i par vrlo konkretnih dogovora za objavljivanje dela moje malenkosti u imperijalističkom svetu.

Sledeće godine konvencija je u Nju Orleansu. Daleko = skupo. Dogovor brajtonske ekipe je: vratimo dugove od Zavere i započnimo štednju za put u Ameriku. Postoje neke ideje za organizovanje prihvatanja od tamošnjih fanova, ali o tom…

Neka nas bude što više.

 

Dragan R. Filipović, Alef #3, oktobar 1987.