Sendmen Nil Gejmen

SENDMEN – ‘azbuka devete umetnosti’ i strip koji je promenio svet

Podelite sadržaj:

Tri decenije posle objavljivanja jednog od najvažnijih strip serijala u istoriji, Sendmen je zahvaljujući Netfliksu stigao na male ekrane.

Uglavnom im nije mnogo drago što me vide”, kaže Smrt, bleda devojka razbarušene crne kose, stojeći neprimetno u gomili ljudi.

„Plaše se predela bez Sunca, a opet svake noći stupaju u tvoje kraljevstvo bez straha.”

„A ja sam daleko strašniji od tebe, sestro”, odgovara njen brat San, poznat i kao Morfej, takođe veoma bled, tamne kose i izduženog lica – barem u ovom obliku.

Ipak je on jedan od Svevremenih i uz Smrt, Sudbinu, Strast, Sila, Sumanutost i Sumornost, koji su u njihovim domenima moćniji i od bogova, oblikuje svet kakav znamo.

Kada ljudski rod pokuša da zarobi Smrt, a zapravo u kavezu završi Morfej, biće velikih posledica po apsolutno sve, a posebno po njega samog.

I tako počinje Sendmen Nila Gejmena, jedan od najuticajnijih stripova svih vremena.

„To je jedno bogato vrelo erudicije, mašte i imaginacije, koja nije viđena do tada – zbog toga je Sendmen ostavio toliki trag”, kaže pisac Goran Skrobonja, koji je Sendmena preveo na srpski.

Sendmena mnogi već dugo nazivaju jednim od stripova koji je promenio percepciju sveta o devetoj umetnosti, kao i „razmeđem visoke i popularne kulture”.

„Svako ko voli devetu umetnost treba makar jednom u životu da pročita Sendmena“, ocenjuje Nikola Dragomirović, strip kritičar.

Dragomirović smatra Sendmena „strip azbukom”.

Sendmen - Nil Gejmen
Sendmen – Nil Gejmen

Sendmen je bio ispred svog vremena, eksperimentisao je žanrovima na način na koji se scenaristi i danas muče da dostignu”, kaže Dragomirović za BBC na srpskom.

„Jedan je od nekoliko stripova koji su generacije autora naučili kako da pišu dobru priču, zato je značajan”, dodaje.

Tri decenije od objavljivanja, Sendmen je stigao i na male ekrane – Netfliks je objavio prvu sezonu serije i komentari su uglavnom pozitivni.

„Baš mi se svidela, vrlo sam prijatno iznenađena”, kaže Sofija Vuković Petrik, filmska kritičarka i saradnica Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić”, za BBC na srpskom.

„Adaptacija je jako verna, snimano je tako da se vide ti stripski frejmovi i neke stvari su jako pažljivo odrađene… Vidi se da je i Gejmen učestvovao u produkciji”.

Možda je i San malo umešao prste, ko zna.

Zašto je Sendmen tako značajan

„Čude me ljudi. Njihov strah prema daru moje sestre tako je neobičan”, kaže Morfej, dok sa sestrom obilazi one kojima je ostalo toliko udaha da mogu da ih izbroje na prste jedne ruke.

„Prirodno je umreti, baš kao i roditi se”, piše potom belim slovima na crnoj pozadini, dok u blizini leži nekoliko nepomičnih tela.

„Ali oni se nje plaše. Strepe. Trude se da je izbegnu. Ne vole je.”

Dragomiroviću je taj „Zvuk njenih krila” oduvek bio ne samo omiljeni deo Sendmena, već i uopšte najlepša priča koja za temu ima smrt kao pojavu.

„Sendmen i Smrt pričaju dok ona brižno skuplja duše”, priseća se.

„Ostala mi je nezaboravna njena konstatacija da se svi plaše kraja života, a u snove radosno hrle bez straha, kao i da je zato San nezahvalan.”

San u tom trenutku, iako je jedan od svemoćnih Svevremenih – personifikacija metafizičkih entiteta – prolazi kroz neku vrstu egzistencijalne krize.

„Gejmen je takvog lika smestio u fantazi horor okruženje i kao jedno od prvih iskušenja zadao mu je da sumnja u sebe i svrhu svog postojanja”, kaže Dragomirović.

Ovaj motiv se provlači kroz celu seriju, dodaje.

„Priču o omnipotentnom biću je zamislio kao potragu za samim sobom, plus je u priču utkao svaku zamislivu mitologiju, Šekspira, legende i predanja.”

Sendmenu se tako, između ostalih, pojavljuju muza Kaliopa iz grčke mitologije, Odin i Loki iz nordijske, Suđaje iz staroslovenske, boginja Ištar iz drevne Mesopotamije, a Kain i Avelj iz Biblije.

Sam Sendmen je biće iz mitova na severu Evrope, koje deci donosi lepe snove, posipajući im pesak po očima.

Originalni serijal izašao je u 75 epizoda, od januara 1989. do marta 1996. godine, za izdavačku kuću Di Si komiks (DC comics).

Epizode su kasnije objavljene u deset knjiga, uz naknadno dopisane Beskrajne noći i Uvertiru.

Sve su objavljivane i u Srbiji – prvo u izdanju Belog puta, potom Darkvuda, a danas Čarobne knjige, koja je do sada izdala tri dela.

Sendmen je u međuvremenu stekao zavidnu reputaciju i postao jedan od prvih stripova na bestseler listi Njujork tajmsa.

Uz Povratak mračnog viteza Frenka Milera, Nadzirače Alana Mura i Mausa Arta Špigelmana, prvog stripa koji je osvojio Pulicerovu nagraduSendmen se navodi kao delo zbog kojeg je svet shvatio da se kroz crtane priče može govoriti o ozbiljnim temama.

Do tada su stripovi uglavnom bili viđeni kao žanr namenjen deci i tinejdžerima.

„Kad sam prvi put čitao, sećam se da me je fasciniralo to što do tada nisam pročitao ništa slično”, kaže Dragomirović.

„Ako neko danas čita Sendmena, možda će uočiti stvari koje je dosad hiljadu puta video, ali sve to je došlo posle njega i zbog njega, samo mnogo slabije i razvodnjenije.”

Pisac i prevodilac Goran Skrobonja kaže da na početku nije bio tako oduševljen, pre svega zbog crteža koji mu je bio „neprivlačan” i „suviše neobičan”.

„Međutim, kada sam počeo da čitam, shvatio sam da to uopšte nije važno, što će reći da su priča i pripovedanje Nila Gejmena preuzeli primat i sve objedinjavali”, kaže Skrobonja za BBC na srpskom.

Upravo to vidi i kao najveći kvalitet serijala.

„Ljudi kada pomisle na strip uvek misle na strip junake koji stalno izgledaju isto, a ovde imate bezbroj vizija Sendmena, jer je on oličenje snova i mora biti individualan.

„Ima epizoda u kojoj je u svetu mačaka, gde su samo mačke, pa je i on mačkasti Sendmen.”

Tijana Mišić Stanković, ljubiteljka stripa i vlasnica striparnice u Nišu, kaže da je Sendmena prvi put čitala pre desetak godina.

„Recimo da sam bila zatečena njegovom originalnošću, iako sam znala da je reč o sasvim drugačijem izletu u svet stripa od uobičajenih”, navodi ona.

Najviše joj se, kaže, dopalo što je Gejmen u stripu kombinovao različite epohe i ličnosti, kao i „pitanja koja svaki čovek postavlja sebi”.

Sendmen je i priča o pričama, pokazao je koliko su ljudima zapravo važne priče.

„A dok čitate stalno imate osećaj da ćete na nekoj od stranica naići na pitanje koje i sami stalno postavljate… Ponekad ćete dobiti i jedan od mogućih odgovora”, kaže.

Kako je Sendmen nastao (i stigao u Srbiju)

„Ti Britanci – prešlo im je u naviku da nam naturaju nove stvari, da nam pokazuju kako se to radi”, piše u uvodniku Sendmena Pol Vilson, tada jedan od urednika Di Sija.

Rokenrol su, kaže, Amerikanci izmislili, a Britanci izmenili dolaskom Bitlsa i Stonsa.

„Godinama kasnije, jedna tiša, ali podjednako revolucionarna infiltracija odigrala se u svetu stripova… Stripova! I oni su naši”, piše Vilson.

Gejmen i njegov Sendmen deo su te infiltracije.

„Počeo je da radi u američkom stripu kao deo britanske invazije osamdesetih i to na preporuku prijatelja i kolege Alana Mura, koji je i pokrenuo ovu pojavu”, kaže Dragomirović.

Alan Mur je jedan od najpoznatijih strip scenarista na svetu, autor grafičkih romana NadziračiV kao VendetaBetmen: Ubistveni vic Iz pakla.

„Do tada je američki superherojski mejnstrim bio u stagnaciji i oni su ga doslovno probudili iz kome, ustaljene likove su reinterpretirali na dotada neviđen način”, objašnjava Dragomirović.

Ključnu ulogu u tome, dodaje, odigrala je Keren Berger iz Di Sija, koju naziva „uredničkom vizionarkom”.

Da, Sendmen je zapravo stari superherojski junak iz četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, ali on nema nikakve veze sa Gejmenovom verzijom.

„Ponudila mu je da udahne život tom opskurnom serijalu, on je zahtevao punu umetničku slobodu, pristala je… Ostalo je istorija”, navodi Dragomirović.

„Stvorio potpuno novu mitologiju, koja se vrti oko tog superherojskog sveta, ali ga prevazilazi i zalazi u sve sfere ljudske imaginacije i mitologije”, dodaje Skrobonja.

Skrobonja se seća da je Kralja Snova prvi put upoznao „1993. ili 1994. godine”, u vreme kada je ovaj strip još izlazio.

„Moram da priznam da sam bio toliko očaran da sam rešio da ga nekako predstavim malobrojnoj publici u Srbiji, tada okupljenoj oko ‘Lazara Komarčića’.

„Društvo je tada imalo čuveni fanzin Emitor i ja sam prvu epizodu skenirao, preveo i tamo objavio – to je bio početak”, priseća se Skrobonja.

Nekoliko godina kasnije, Sendmena prvi put čita i Dragomirović.

„Sećam se da sam prve priče na engleskom čitao još 1996, dok sam bio na prvoj godini studija arheologije, a to je bilo vreme studentskih protesta i onih silnih političkih previranja.”

Tokom 1996. i 1997. godine širom Srbije održani su masovni građanski i studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića, predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

„Kraj priče sam pročitao u digitalnom formatu negde 2004, dok sam bio na služenju civilnog vojnog roka”, seća se Dragomirović.

Kasnije je, dodaje Skrobonja, svima „postalo jasno kakav je to fenomen”, pa je strip prvi put 2008. zvanično objavila izdavačka kuća Beli put.

Mnogi ljubitelji stripa u Srbiji tada su već uveliko nabavljali američka izdanja, i „digitalna piraterija nije bila nepoznanica”, kaže Dragomirović.

Skrobonja je prevodio Sendmena i za Beli put, i njegovo delo se i danas koristi.

A koliko je bilo teško prevesti Sendmena?

„Teže i izazovnije nego kada su u pitanju drugi stripovi, koji su obično jednostavni što se tiče tih natpisa i dijaloga”, kaže Skrobonja.

„Ovde je zaista svaka reč imala funkciju i bilo je divnih epizoda koje su bile pravi izazov, poput one iz treće knjige, sa Šekspirom i Snom letnje noći.

„To je bilo pravo uživanje za rad”.

O fantastici kod Gejmena

Maja Abadžija, književna kritičarka

Bilo da je riječ o stripu, grafičkoj noveli ili konvencionalnim književnim formama, Gejmen se proslavio kao autor sasvim netipične proze koja žanrovski počiva negdje između horora, fantastike i satire.

Aktuelnim i značajnim, ali i prepoznatljivim autorom, čini ga to što preosmišljava mitološke priče za savremenog čovjeka, što ponekad dobija sasvim sumanute, ali uvijek vrlo zabavne oblike.

Primjerice, Američki bogovi, njegov roman iz 2001. godine, ukršta arhajska vjerovanja sa savremenim skepticizmom tako što mitološka božanstva poput Odina i Černoboga spušta na zemlju, pretvarajući ih u prepoznatljive i duhovito interpretirane figure iz popularne kulture – misterioznog prevaranta i istočnoevropskog grubijana.

S druge strane, današnjica zahtijeva nove bogove – medije, internet, čak i nevidljivu ruku tržišta – koje Gejmen podiže na nebesa u neočekivanim i zabavnim personifikacijama.

Sendmenu” Gejmen koristi sličan postupak, imaginirajući disfunkcionalnu „porodicu” tzv. Svevremenih, gde se upušta u nesputanu intertekstualnu igru sa legendama, svetim tekstovima, okultnim apokrifima…

U oba ova djela vidimo jasnu intenciju autora da kreativno istražuje savremenu duhovnost, i to ne bez ironije, uz svijest da se i sa tobože nedodirljivim „svetim” stvaralački um može poigrati.

Time nam kao čitateljima i čitateljicama otvara nove uglove gledanja na arhaične priče, koje jesu nesumnjivo u korijenima svjetske kulture.

Gejmen zapravo na način primjeren modernom senzibilitetu ponovo razotkriva radost pripovijedanja, koja jeste u korijenu svih mitologija i vjerovanja.

Danas možda ne zavisimo od hirova moćnih i ljubomornih božanskih figura, ali sasvim sigurno i dalje pričom i pričanjem objašnjavamo svijet sebi i drugima.

Svijet koji je nam je i danas ponekad nerazumljiv i zbunjujući kao što je bio i našim precima.

SENDMEN: PRELUDIJUMI I NOKTURNA - Nil Gejmen

‘Švarceneger je Sendmen’ i kako je došlo do serije

U godinama posle Sendmena, Gejmen je postao jedan od najprevođenijih autora fantastike na svetu i u njegove ruke su otišle i brojne književne nagrade.

Najpoznatiji je po delima Američki bogoviKoralinaNikadođijaKnjiga o groblju i Dobra predskazanja, na kojoj je radio sa Terijem Pračetom, čuvenim autorom Diskveta.

Usledile su brojne filmske i televizijske adaptacije, koje najčešće nisu ostvarile značajan uspeh.

Na adaptaciji Sendmena dugo se radilo, gotovo tri decenije, ali takođe bez uspeha.

„Nemoguće ga je adaptirati, jer prevazilazi formu kakvu film ili televizijska serija pružaju”, izjavio je ranije Gejmen.

Tokom 1990-ih bila su dva pokušaja da se od prve dve knjige napravi film – jedan se Gejmenu svideo, drugi nije – scenario je nazvao najgorim koji je ikada pročitao.

Oba su propala, a kasnije je izjavio da bi radije da Sendmen nikada ne bude pretvoren u film, nego da bude pretvoren u loš film.

„Bio sam prestravljen da će me neko pozvati telefonom i reći mi ‘dobre vesti, Arnold Švarceneger je Sendmen'”, navodi Gejmen.

Tokom dvehiljaditih, Teri Gilijam je pominjan kao neko ko bi mogao da ga snimi, da bi u narednoj deceniji – i skroz drugom projektu – Džozef Gordon Levit bio glavni kandidat za ulogu Sna.

I to je propalo.

Na kraju je sve stiglo do Netfliksa, koji je u seriju preneo priču iz prve dve knjige.

serije-sendmen

Dragomirović kaže da je prvu sezonu odgledao čim je izašla.

„Utisci su pozitivni ili možda bolje pozitivniji nego što sam strahovao, negde u rangu onoga što sam očekivao… Gejmenovo učešće u seriji je urodilo plodom”, navodi.

Kako kaže, serija je u pogledu ekranizacije stripa „pogodila suštinu” i „adekvatno prenela materijal na ekran”.

„Vizuelno je veoma upečatljiv, a neke narativne niti su još bolje odrađene nego u stripu, koji je Gejman ipak radio u veoma ranom periodu karijere.

„Iako su to sitnice, sa današnjim iskustvom je uspeo da pohvata te neke konce koji su mu u mladosti promakli”.

Ipak, dodaje, treba imati na umu da je reč samo o prvoj sezoni i da „priča ima još dovoljno vremena da se upropasti.”

Do dela negativnih kritika došlo je zbog kastinga – pojedini likovi drugačijeg su etniciteta, pola ili boje kože nego u stripu, što se nekima nije svidelo.

Dragomirović smatra da se radi o „trendu u današnjoj kinematografiji i serijama”, ali ističe i da je Sendmen kao strip „uvek bio progresivan i ispred svog vremena”.

„Svako kome smeta što u seriji postoje LGBT likovi, ili što je neki lik u stripu muškarac, a ovde žena, ili nije čitao strip ili je to činio vrlo površno.

„Predlažem da obnove gradivo.”

Sofija Vuković Petrik se slaže.

„Neki su odlepili pre svega zbog toga kako Smrt izgleda, ali je meni ona baš simpatična, prijatno sam iznenađena… Ima tu prijemčivu ličnost kakvu treba da ima.”

Za nju su svi glumci dobro izabrani, posebno oni stariji, ali Dragomirović dovodi neke odluke u pitanje.

Gvendolin Kristi kao Lucifer prosto ne leži, ali nemam zamerku na Hauel-Baptistu kao Smrt, niti Toma Staridža kao San, iako mu često fali te mračne harizme koju ima u stripu.

Dejvid Tulis kao Džon Di apsolutni pogodak i dominira ekranom u svakoj sceni gde je prisutan.”

On seriji najviše zamera na „nedostatku ikakve upečatljive muzičke podloge”, dok Tijana Mišić Stanković kaže da je „sama estetika stripa mogla da bude bolja”.

„Mislim pre svega na kolorit i kontrast između različitih svetova, ali zadovoljna sam kako su likovi preneti, a i sam scenario ima odlične momente.”

Šta dalje?

Razmišljajući kako se ljudi plaše njegove sestre i izbegavaju je, Morfej se setio pesme zaboravljenog pesnika, a koju je nekada čuo.

„Smrt me danas čeka: kao oporavak bolesnog, kao odlazak u vrt posle bolesti.

Smrt me danas čeka: kao miris tamjana, kao kada sediš pod jedrom na dobrom vetru.

Smrt me danas čeka: kao rečni tok, kao povratak čoveka sa ratnog broda kući.

Smrt me danas čeka: kao dom koji čovek čezne da vidi, posle godina provedenih u zatočeništvu.”

Taj pesnik, pomislio je, shvatao je njene darove.

„Moja sestra ima funkciju, baš kao i ja. Svevremeni imaju obaveze. Ja imam obaveze.”

I malo se bolje osećao.

Tijani Mišić Stanković je omiljena priča Miljenici sreće, zato što, kako kaže, pokazuje „ljudsku stranu Sendmenove ličnosti”.

Zbog takvih slojevitosti, smatra da Sendmena treba pročitati makar jednom u životu.

„Gejmen postavlja mnoga pitanja o životu i smrti, ali samo na neka daje potencijalne odgovore… Ipak, oni su dovoljni da nas nateraju da sami potražimo one koje u stripu nismo našli.”

Serija će sigurno pomoći popularizaciji Sendmena, ali „niko ne treba da očekuje da će dostići nivo pripovedanja iz stripa”, dodaje ona.

„Sendmen je stripsko i književno delo za sva vremena, klasik.”

Da će Sendmen ostati klasik smatra i Dragomirović.

„Kod njega se sigurno neće desiti, kao kod Igre prestola, da serija pokrene svetski hajp do te mere da popularnost stripa skoči.

„Veći je strip od nje i uvek će to biti… Na tronu je već 30 godina i neće skoro s njega sići.”

Izvor: BBC na srpskom / Slobodan Maričić