Pavel Požigajlo, šef ruskog odelenja Komisije za očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa, predložio je da se roman “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova povuče iz školske lektire.

“Deca su zavisna od likova Volanda, Korovjeva i Behemota, ali ne razumeju u potpunosti bit same priče i kreativne zahteve tog dela”, tvrdi Požigajlo, koji je zbog inicijative ministra kulture Vladimira Medinskog, osnovao grupu za razvijanje novog vodiča kroz rusku školsku lektiru.

Autori novog koncepta žele “da usmere učenje o literarnim vrednostima u školi na način da učitelji postanu vodiči deci kroz literarne slike ponosa za njihovu multietničku zemlju, te da podstaknu dubok i iskren patriotizam, ali i poštovanje prema različitim kulturnim vrednostima, kako bi promovisali snažne tradicionalne vrednosti”, stoji u saopštenju.

Iako ovo deluje kao parodijski citat iz samog dela “Majstor i Margarita”, nažalost to nije slučaj, već navod predstavlja izjavu šefa ruske Komisije za javnost.

Bulgakovljevo delo je bilo u nemilici vlasti u Moskvi i pre njegovog prvog objavljivanja. Roman “Majstor i Margarit” pisan je između 1928. i 1940. godine, ali je prvi put objavljen, u cenzurisanom izdanju, tek 1966. u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Roman donosi priču o ljubavi koja prkosi zlu kosmičkih razmera, i o opasnostima pred kojima stoji čovek u jednom totalitarnom režimu. Ovo višeslojno delo može se posmatrati kao psihološki, sociološki, fantastični, satirični i ljubavni roman, ali i roman-parabola ili roman demonizma. Iako ga eminentni svetski književni kritičari svrstavaju među najznačajnija dela književnosti dvadesetog veka, u današnjoj Rusiji ono ponovo postaje nepoželjno.

Pored romana Mihaila Bulgakova, prema ocenama Komisije za očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa, na listi neprikladnih nalaze se i dela: “Očevi i sinovi” Ivana Turgenjeva, “Oluja” Aleksandra Ostrovskog, dela Visariona Belinskog i Mihaila Saltikova-Šedrina.