KRVOPROLIĆE, NASILJE I DIVLJAŠTVO KONANOVO

Robert E. Hauard – I RODIĆE SE VEŠTICA
(Strahor, Beograd, 2023)

I rodiće se veštica - Robert E. Hauard

Piše: Ilija Bakić

Završavajući serijal knjiga posvećenih Konanu Simerijancu, izdavačka kuća „Strahor“ upravo je objavila peti tom o legendarnom junaku epske fantastike, u podžanru „mača i magije“. Ovaj kapitalni poduhvat koji je sabrao sve relevantne priče i jedan roman potekle iz pera Roberta E. Hauarda (1906-1936), započet je 2019. objavljivanjem romana U času zmaja nakon koga su sledile knjige priča Kraljica Crne Obale, Feniks na maču i Crni neznanac.  Sve knjige su ilustrovali Dražen Kovačević i Zoran Jovičić a nadahnuto ih je preveo Goran Skrobonja koji je, u poslednjoj, autor predgovora u kome, ispisujući ličnu istoriju upoznavanja sa prgavim varvarinom, nadahnuto skicira i (ne)prilike sa nabavljanjem strane žanrovske literature i stripova pre bezmalo pola veka u ondašnjoj SFR Jugoslaviji.   

Knjiga I rodiće se veštica sadrži dve pripovetke, naslovnu „I rodiće se veštica“ i „Nečastivi od gvožđa“, odnosno novele „Preko Crne reke“ i „Ljudi crnog kruga“ (ova poslednja je sa dužinom od 100 strana na korak od romana) a zaključuje je znameniti esej-ogled „Hiborijansko doba“ u kome je Hauard opisao vreme u kome živi Konan odnosno doba koja mu prethode, stvarajući tako konzistentnu paralelnu istoriju-univerzum za svog heroja.

Konan Simerijanac jedan je od junaka „zlatnog doba palpa“; pod „Zlatnim dobom palpa“ teoretičari podrazumevaju period u SAD između dva svetska rata (ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka sve do 1950-tih) u kome su bujale svakovrsne jeftine roto-edicije prepune priča (avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih) pisanih isključivo radi zabave pretežno mladih čitalaca. Paralelno sa „zlatnim dobom palpa“ u svetu popularne kulture trajalo je i „zlatno doba stripa“ ali i „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi su se heroji „šetali“ kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno, filmskih (u serijalima kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, od kojih je svaki novi film-nastavak imao bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; među takvima, uz Tarzana, svakako je najpoznatiji Konan Roberta E. Hauarda, autora raznovrsnih palp priča čiji je najpopularniji junak do pojave Konana bio Kralj Kul od Atlantide. Od prve priče o Konanu, „Feniks na maču“, štampane krajem 1932. godine, pa do 1936. kada je Hauard izvršio samoubistvo, objavljeno je 17 priča o Konanu i jedan roman; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Hauard i Konan utonuli su u zaborav do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige – najpre one objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Simerijanac je ubrzo postao kultni heroj a svetsku popularnost je stekao 1982. filmom Konan Varvarin Džona Milijusa, i od tada njegova popularnost raste u svim medijima (literatura, strip, film, komjuterske igrice).

Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ nastalog posle potonuća Atlantide, koje je  trajalo do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava; bele puti, divovskog rasta i snage, mrkog plavookog pogleda koji seva ispod crne kose, on je u civilizaciju došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci, luta gradovima, pljačka, ubija, veseli se, pokoravajući se bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. U ovoj knjizi on je najamnik izviđač, kapetan kraljičine garde, poglavica kozaka odnosno plemena ljutih gorštaka; ta je mesta zaslužio svojom hrabrošću i srčanošću kao i lukavstvom i pregovaračkim sposobnostima. Podjednako ga poštuju i plaše ga se njegovi potčinjeni kao i neprijatelji. A neprijatelji su različiti, od divljih, nemilosrdnih ratnika do veštica, mračnih proroka u njihovim kulama ili moćnih čarobnjaka iz bezimene prošlosti probuđenih u svojim prastarim gradovima. Ni pred kim Konan neće ustuknuti već će se boriti mačem, pesnicama, zubima… „Krvoproliće, nasilje i divljaštvo bili su prirodni elementi života kakav je Konan poznavao“, piše Hauard, neskriveno oduševljen varvarstvom kao „prirodnim stanjem“ čoveka koje je civilizacija iskvarila. Redovni pratioci Konana, pored nevolja, su i prelepe devojke, često „plave krvi“; njihov početni prezir prema divljaku nestaće kad uvide njegovu snagu i pouzdanost, nepokolebljive etičke principe kojima se rukovodi ne zazirući da zarad njih rizikuje svoj život kao što ne krije da bi ih rado video u svojoj postelji.

Pripovesti, objavljene 1934. i 1935. godine sadrže sve krucijalne elemente eskapističke palp literature: egzotičnu avanturu,  mistiku, napetost, bitke i potere, živopisne likove, kitnjaste opise začinjene blagom erotikom. Stuktura proza je složenija od prvih priča – nekoliko paralelnih tokova koji se prepliću i dopunjuju, menjanje tačke pripovedanja – što dokazuje da je Hauard razvijao svoj spisateljski zanat i tragao za drugačijim načinima ispisivanja svoje proze ne ostajući na nivou rudimentarne paraliterature.