U izdanju Portalibrisa objavljena je knjiga epske fantastike „Ravijojla – Veliko proročanstvo“ iza koje stoji autorski dvojac Jovana Ristić i Petar Rogač.

Reč je o modernoj epskoj priči baziranoj na narodnoj pesmi o ženidbi vojvode Momčila, u koju su utkana slovenska božanstva, htonske sile i prihvatanje hrišćanskog Boga. Priča odgovara na pitanje zašto je baš Marko Kraljević tako važan srpski junak i zašto je vila Ravijojla njegova posestrima i pomoć.

Priča počinje Velikim proročanstvom, po kome će naslednik „sablje sa očima” uz podršku zlatne ženske ruke biti spasitelj i zaštitnik Roda. Dok se Vukašin i vojvoda Momčilo nadaju toj tituli i bore se da je zasluže, Momčilova žena Vidosava poziva vračaru Mortakiju, a u njihove sudbine upliće se devojčica zlatnog osmeha i kose…

Za sajt Art-Anima autori otkrivaju kako je došlo do stvaranja ovog dela. Petar Rogač, inicijator poduhvata, odlučio se za pisanje knjige o Ravijojli fasciniran njenom jedinstvenom pojavom:

„Ravijojla je moja opsesija već ne znam koliko dugo“, kaže Rogač. „Uvek me je mučilo otkud sad nekakva vila koja se tuče s junacima, a koja je opet nekako lepotica i ima svu tu ženstvenost. Ovakvu junakinju nema niko, ni Grci, ni Rimljani, ni Skandinavci. I onda sam hteo da saznam i izmaštam zašto je ona tako posebna, ko su joj roditelji, i otkud ta veza sa Markom Kraljevićem.“

Jovana Ristić se naknadno priključila pisanju knjige, ali je uočila prostor za nadogradnju, naročito u odnosu između likova Ravijojle i Marka Kraljevića.

„Kad sam čula za Rogačevu ideju i pročitala nacrt i delove teksta koje je uradio, u njemu je Ravijojla bila samo neki marginalan lik, izvor magije, predstavnica pozitivnih sila“, otkriva Jovana. „Meni lično je bilo zanimljivo da se ona dovede u vezu sa Markom kao i u pesmi,  da njh dvoje budu nekako posebni i jedno drugom pomažu“.

Jovana se na Filološkom fakultetu uspešno bavila proučavanjem narodne književnosti. Za rad u toj oblasti zavredila je jednu od nagrada iz fonda „Vladan Nedić“, pa je i rad na knjizi „Ravijojla – Veliko proročanstvo“ doživela kao povratak staroj ljubavi i priliku da pruži svoje tumačenje komplikovanog odnosa između Marka i Ravijojle.

„Oduvek mi je bilo sumnjivo otkud su Marko i vila Ravijojla u takvom odnosu: kao da među njima postoji privlačnost, ali im je veza zabranjena. Isto tako Marko se sa vilom i bije, ona mu je ravnopravni borac. Pesma nije zabeležila Markovu ženidbu, naslednike, on je i definisan kao neki besmrtni mladić. Onda sam pomislila da bi to moglo biti baš zbog Ravijojle, da mu je ona bila suđenica, ali da je u međuvremenu od smrtnice prešla u vilinski oblik usled čudnih okolnosti i da je onda Marko osuđen da nema partnerku u stvarnosti, ali ima vilu koja mu pomaže, ponekad mu prkosi i koja je izbor i dodatak njegove moći i snage. Palo mi je na pamet da je ona Marku posestrima jer mu je možda trebala biti sestra, i tako je i u knjizi.  Sve epske priče treba da imaju i neku moćnu heroinu a u našoj narodnoj tradiciji najautentičnija je Ravijojla. Priznajem Tešićev (Aleksandar) način obrade mitova i legendi mi je bio inspirativan“, kaže Jovana. „Istina, u ovoj knjizi je pre svega reč o okolnostima Ravijojlinog rođenja i proročanstvu koje joj je odredilo sudbinu, kao što je i sa Markom (ovde je reč o njegovom ocu kralju Vukašinu , vojvodi Momčilu i sestri Jevrosimi, i njegovoj ljubi Vidosavi – koja pronalazi bebu Ravijojlu u Gori) i tu se ustvari razjašnjavaju Markova i Ravijojlina predodređenost da budu spasitelji“.

„Jovani se dopala ideja,  ali je ona imala drugačiji pristup“, kaže Petar. „Ona inače veruje u sve što kaže pesma, pa čak ne priznaje ni istoriju. Tu smo se malo razilazili, a malo slagali. Njena znanja o pesmama i narodnom razmišljanju su mi mnogo značila, ali pre svega je oživela ženske junakinje. Iskreno mislim da nije lako ući u žensku psihologiju, još kad su junakinje iz četrnaestog veka… Tu je uskočila i dala romanu potpuno nov kvalitet.“

Prema Rogačevim rečima, od suštinske važnosti za njega je predstavljao sloj priče koji govori o borbi sa ličnim demonima i silama koje upravljaju čovekom, kao i međusobnom delovanju stare slovenske religije i Hrišćanstva. A kao naročiti motiv za pisanje knjige „Ravijojla – Veliko proročanstvo“, navodi potrebu da kulturno bogatstvo srpskog naroda predstavi kroz delo savremene pop-kulture.

„Živim i radim u inostranstvu, svestan sam da svet sve više postaje ‘multi’ i ‘poli’, i  ma koliko s jedne strane imamo globalizaciju, sa druge imamo emigracije sa svih strana, svi ljudi svetom, sa mesta na mesto nose svoje običaje, verovanja,  gastronomske specijalitete, simbole, nošnje, imamo mešanje i modernizaciju tradicije. Uživam da probam, čujem, pročitam, slušam nešto iz nekog drugog sveta i kulture, a posebno volim kada nešto novo, što pripada pop-kulturi iz toga nastane“, kaže Rogač.

„Svet bi bio siromašniji bez naših frula, vezova, vitezova, Peruna, proročica, Ravijojle i Marka. Gete je čitao Hasanagincu i stvarao nešto novo, neki čitaju Getea i stvaraju nešto još novije, nit se ne prekida. Ali ako ono staro zaboravimo i napustimo, onda i novo neće imati iz čega da nastane“, ističe Petar Rogač.

Petar Rogač rođen je u Srbiji, ali trenutno živi i radi u inostranstvu. Poklonik je naše narodne usmene poezije za koju smatra da je neprocenljivo blago i izvorište motiva i inspiracije za moderno stvaralaštvo. Priželjkuje da nakon ove prve knjige nastavi da piše,  da njegova dela i van granica skrenu pažnju i učestvuju u važnom procesu – da se za našu kulturu čuje i da se prepozna njena originalnost. „Ravijojla – Veliko proročanstvo“ njegova je prva knjiga.

Jovana Ristić rođena je i živi u Beogradu. Završila je Filološki fakultet (smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću), bavila se novinarstvom, ali veći deo karijere radi u izdavaštvu. Njen prvi roman: „Devedesete u kraju”  našao se u najužem izboru za nagradu „Proza na putu“, a delo „Znaš ti ko sam ja?” u širem izboru za Ninovu nagradu. Iako je pisala realističku prozu o mladima, ljubav prema narodnoj tradiciji i pesmi ponukala ju je da koautorski učestvuje u nastanku „Ravijojle”.