Gospodin Smole je pravio ljude. To je bio njegov zanat. Mnogi su ga zbog toga smatrali luckastim, pomalo opasnim. Valjda im je ličio na onu vrstu naučnika koji su u filmovima uvek na strani arhi-negativca. Ali, Smole je pošteno radio i nikada nije kršio zakon. Osim toga, on je samo podražavao ono što je već milijardama godina radila majka priroda.

Stvaranje ljudi je bio ozbiljan poduhvat. Nimalo lak i veoma skup. Potražnja za ljudima je bila velika. Zato je Smole mogao da bira svoje mušterije. Na tržištu su uvek nedostajali kvalitetni ljudi, baš onakvi kakve je Smole najviše voleo da pravi.

Svako je mogao da napravi čoveka. Ta, društvo se time bavilo od svog nastanka. Uzmu se otac i majka i posle devet meseci nastane seme budućeg čoveka. Doda se tome još dvadesetak i kusur godina, koliko je potrebno da čovek izraste i sazri. Kada se saberu svi troškovi ishrane, vaspitanja i obrazovanja, društvo je dobijalo prilično skup proizvod. Neprocenjiv, neki bi rekli. Ipak, nije sva roba bila vrhunskog kvaliteta. Zapravo, novi ljudi su uglavnom bili prosečni. Neki su bili genijalci, ali neki su bili i veoma štetni. Ali velika većina su bili baš u sredini i to je za društvo bilo dovoljno.

Gospodin Smole je za gotovo istu cenu proizvodnje jednog prosečnog čoveka nudio vrhunski proizvod. Ljudi iz njegove radionice bili su vrhunski potencijali, spremni za upotrebu. Niste među Smoleovim pulenima mogli da pronađete loše, nedorađene, nesazrele ili neprilagođene. Smole se ponosio time što pravi ljude bolje nego li priroda i društvo zajedno.