(iz zbirke priča-recepata “Fantastični kuvar”)
Dragi moji orkići, u poslednje vreme sve češće se čuju glasovi koji pozivaju da se okanemo mesa. Savremena šamanska medicina upozorava na opasnost od niza bolesti koje nam se groze; lososoza, šareni jezik, krilata prehlada, svinjska guba, bolest ludih zečeva, trovanje jetrom, giht, zatvor, a sve potiču iz naše kuhinje.
E, sad.
Premda smatram da su izveštaji o štetnosti mesožderstva prenaduvane, te da među orkovima i dalje najveću stopu smrtnosti drži trovanje čelikom, za večeras sam vam pripremio nekoliko predloga za ork-vegetarijance. Najvažnija stavka u ishrani bez mesa jeste kako nadoknaditi crvena krvna zrnca, belančevine, uričnu kiselinu, masnoće i holesterol. Ne brinite, priroda se pobrinula da sve neophodne sastojke možemo ubrati sa drveta, iščupati iz zemlje ili pokositi.
Sušene drijade odlične su za užinu. Drijade su šumske nimfe koje nastanjuju drveće. Na dalekom istoku zovu ih kodame, zato što podsećaju na oskudno odevene vitke devojke, na zapadu su poznatije kao gili du, zato što se love golicanjem stabala. Dobro ste razumeli. Dovoljno je da zađete u kakvu vilenjačku šumu i zagolicate obližnje deblo. Kad se iz njega ukaže drijada, posecite je dvoručnom sekirom i ostavite u pušnici šest do devet godina da se osuše. Služite sitno seckane umesto zmajskih krilaca, zmajskih prstiju ili ćevapćića. Na jugu žive slična bića po imenu leši ili lešij, ali nisu tako ukusni kao drijade, pa se dodaju čorbama i supicama umesto mesnatih valjušaka.
Mandragora je zeljasta biljka ljubičastih cvetova. Jede se žilavi koren koji izgledom podseća na čoveka. S obzirom na to da mandragora najbolje raste ispod vešala, možete je sami uzgajati. Udarite na obližnje kraljevstvo i obuzdajte svoje vojnike kako biste sakupili što više zarobljenika. Obesite ih u nizu i zalijte zemlju ispod njih vrelom krvlju. Posle godinu, tri meseca i devet dana kada nikne prvi cvet mandragora je spremna. Sledećeg leta pre nego što se pojave ljubičaste latice, stavite čepiće u uši i počupajte mandragoru. Koren prilikom vađenja vrišti poput svinjčeta pred klanje. Sveža mandragora izvrstan je parasimpatički depresant, halucinogen i hipnotik. Takođe izaziva delirijum i priviđenja, a sastrugana i poslužena u čaju mandragora je sjajan izvor atropina, skopolamina, hioscijamina i podofilina. Osim što će rešiti sve tegobe probave, umiriti glavobolju i migrenu baciće vas u prijatne snove ispunjene šarenilom.
Jateveo ili biljka orkožderka s Madagaskara zadovoljiće vaše vegetarijanske, ali i lovačke porive. Iz niskog debla rastu vitki pipci koji žustrinom razjarenih zvečarki streme ka grlu žrtve. Jateveo davi plen i hrani se truleži koja đubri zemlju, te krvlju koju pipci sisaju. Neki mladi kuvari žale mi se da su izgubili puk goblina pokušavajući da ukrote jateveo. Zato ponavljam, gobline dobro napijte zozovačom i pošaljite jedan odred u podnožje stabla. Kad grane dograbe mamce, a jateveo se opije od njihove krvi, pritrčite i veštim pokretima sablje odsecite pipke. Pripremajte ih kao krake hobotnice, na slatu ili pržene, pošto ste ih kuvali danima uz prstohvat soli i pampur. Slična ovoj jeste biljka umdelbi, ali umesto živahnih pipaka koristi se otrovnim lišćem da ubije plen, pa stoga gorči i koristi se za umdelbi-sarmice.
Baromec ili tartarsko jagnje raste na istoku u stepama naše hobgoblinske braće. To je niska zeljasta biljka sa jednom čvrstom stabljikom koja rađa voće u obliku jagnjeta. Osim što podseća na jagnje, baromec je pun guste crvenkaste tečnosti nalik na krv, a rasprskavanje pokožnog sloja daje zvuk sličan meketanju. Skitskom jagnjetu ili džeduahu, kako ga još nazivaju raduju se vukovi kojima je omiljena poslastica. Zbog žitkosti, baromec pripremajte kao puding ili krem, a poznat je i ledomec, sladoled od tatarskog jagnjeta.
Kao što vidite i vegetarijanska ishrana ima svojih čari. Laku noć, dragi moji orkići.
(Ilustracija: Dejan Mandić – Mandoje)
