(iz zbirke priča-recepata “Fantastični kuvar”)

 

 

Dragi moji orkići, večeras vam predstavljam izvrstan recept za proslavu uspešnog ratovanja.

Smisao ork-kuhinje nije samo da napuni stomak, već da razgali dušu, zagolica maštu, zaprepasti zvanice i zastraši ih, već po potrebi. Zato se grifonski ragu služi na svečanoj večeri na koju ljudski vladari dolaze da priznaju poraz, potpišu primirje ili predaju danak.

Grifon je, kao što znate, zver iz roda macoptica. Katkad umesto prednjih šapa ima kandže, pernate grudi i kljun, a opet često se sreću primerci kojima je glava obrasla grivom. Budući da je grifon lovac i na nebu i na zemlji, mnoge ljudske državice stavljaju ga na štitove, grbove i zastave. Posluživši vreli ragu od grifona, pokazaćete im šta mi orkovi mislimo o ljudskoj nadmenosti, a osim toga ljudi se groze mačijeg mesa. Ljudsko dvoličje nema granica, s obzirom na to da su orkovi običaj mačkožderstva preuzeli upravo od njih. Ta, od koga smo usvojili izraze “zec koji mjauče”, “zec malih ušiju”, “zec sa krova”. Pa, zar nije grifonski ragu nastao iz toskanskog čorbuljka, ligurijske supice i parmskog složenca.

Grifona ćete najlakše uhvatiti na mamac od zlata. Mnogi mladi kuvari žale mi se da nabavka utvi zlatokrilih košta više od grifonskog mesa na hobgoblinskoj pijaci. Zato ponavljam, nisu vam neophodne utve zlatokrile. Dovoljno je da zafarbate zlatnom bojom nekoliko krupnijih ćurića. Kad stignete u podnožje grifonovog gnezda, ispucajte zlatnu ćurad iz katapulta i naredite puku goblinskih strelaca da obore pticomacu. Strastveni lovci uvek će odabrati da grifona pojure vajvernom, ali ne savetujem upotrebu uobičajenog koplja jer može da ošteti meso. Umesto koplja, poslužite se bombama koje ste napravili na sledeći način. Sto pedeset četiri kile katrana gusto ukuvajte u tri i po kace melase. Kad se katran rastopi, dodajte pire koji ste spremili od dvadeset šest džakova krompira. Smesu, dok je vruća, sipajte u keramičke posude. Uzletite iznad grifona i bombardujte ga. Kad macoptic počne da pada ulepljenih krila, neka ga vajvern zgrabi za šapu da ublaži pad. Nežno grifonovo meso, naime, ne trpi naboje niti pad s velike visine.

Kad ste oborili leteće mjaukalo, dobro ga ošurite u bazenu vrelog ulja, pa mu oderite kožu. Meso isprati hladnom vodom i naseckati na kockice. Nemojte da vas iznenadi to što grifon ima i crveno i belo meso. U kadicu naspite belog luka, pa ga dobro izgazite. Ulijte tri balona limunovog soka, džak i po ruzmarina i prstohvat majčine dušice, te dobro promešajte. Dati svakom goblinskom strelcu po jedan crni luk i jednu papriku. Neka očiste, a zatim sitno iseckaju povrće i nose ga mesec dana u džepu da se dobro sjedini. Paradajz ukrstiti sa lubenicama, obrati i ceo rod popariti vrelom vodom, zatim iseći, očistiti od kožice i semenki. Kožice džinovskog paradajza možete štaviti, napraviti vrećice i u njima držati duvan, bombone ili sušene vilenjačke uši.

E, sad.

Na ulju od dva oveća maslinjaka propržiti luk i papriku. Dodajte meso i paradajz, pa kuvajte dok sav sok ne uvri. Dolijte još paradajza i vode, pa začinite četvrtinom džaka bibera, trećinom džaka soli i lovorovim listom. Krčkajte bar dvadeset i sedam dana dok meso ne postane mekano. Iznesite pred goste uz kuvani pirinač ili prilog po želji.
Grifonski ragu prvi put je poslužio Okroleon Bonaperitiv vladaru Genovevične republike Đakomu, zvanom Pinjola.

Laku noć, mali moji mačkoljupci.

(Ilustracija: Dejan Mandić – Mandoje)