Radoslav Petković, poznati srpski književnik, u izdanju dnevnog lista “Blic” od 4. novembra (rubrika “Društvo”) objavio je kratak zapis o mestu vampira u srpskoj književnosti ali i našem jeziku uopšte, dotičući se dela Borislava Pekića, Mirjane Novaković, Gorana Skrobonje i Adrijana Sarajlije. Povod je bio Sajam knjiga u beogradu, a mi tekst iz “Blica” prenosimo u celini:
VAMPIRI PONOVO MEĐU NAMA
Tu su, makar sudeći po ovogodišnjem Sajmu knjiga, gde se pojavio više nego zanimljiv roman Adrijana Sarajlije “Ogledalo za vampira”, kao i dve knjige priča domaćih autora i autorica: “U znaku vampira” i “U znaku vampirice”, koje je priredio Goran Skrobonja.
Podela na vampire i vampirice nije samo politički korektna već je i logična; mnogo se raspravljalo o seksualnoj simbolici vampirske literature još od Stokerovog Drakule, a danas pogotovo.
Ali zašto uopšte pominješ Stokera, kriknule bi dežurne kritičarske patriote, kada imaš Savu Savanovića? Slažem se, kao što je tačno da početak priče ima neke veze sa nama, s onim istragama prvih decenija XVIII stoleća, što ih je austrijska Vrhovna komanda sprovodila u okolini Beograda, o čemu postoji odličan roman Mirjane Novaković.
Vampirska epidemija je tada bila ozbiljno zahvatila Srbiju, komande su tražile od beogradskog mitropolita da naredi sveštenstvu da u propovedima odvraća narod od verovanja u vampire, ali ništa nije vredelo. Ako ne vampiri, kao na kraju onog filma Polanskog, onda je makar reč “vampir” odavde otišla u Evropu.
Nema teme oko koje ne može biti patriotskih sukoba, pa je tako i ova reč postala predmetom srpsko-rumunskih rasprava čija je ona zapravo. Zgodno je čitati tekstove nekih učenih glava i osetiti meru rodoljubnih strasti u dokazivanju da je reč srpskog ili rumunskog porekla. Naravno da tu ništa ne vrede oni trezveniji, koji su se obično zadovoljavali konstatacijom kako je poreklo reči “tamno”.
Prihvatajući na svoj način patriotsku teoriju, Borislav Pekić je primetio kako je vrlo zanimljivo da je jedina srpska reč koja je otišla u svetske jezike – vampir.
