U današnjem izdanju dnevnog lista Blic, u rubrici “S+F=SF” koju vodi Slobodan Ivkov, objavljeni su prikazi jednog naučnopopularnog i jednog fantastičkog naslova domaćih izdavača. U pitanju su dela “Teorija svega” Stivena Hokinga (Alnari) i “Severnjak” Zorana Jakšića (Everest Media). Prikaze prenosimo u celosti:
“Teorija svega”, Stiven Hoking Podnaslov “Poreklo i sudbina univerzuma” bi do pre deceniju-dve bio naslov. Ovaj je nesporno atraktivniji. Inače, voleli bismo da nije tako, ali izgleda da je, s obzirom na odnedavno izuzetno pogoršano, ionako očajno zdravstveno stanje našeg heroja i velikog borca Stivena Hokinga, pred nama njegova poslednja autorska knjiga, a i ona se sastoji od sedam predavanja koja su mu zabeležili i priredili drugi. Izvođena su tako što ih je paralizovani Hoking na podijumu, u kolicima, sa dva prsta kucao u kompjuter koji je pred publikom simulirao ljudski glas. Esencija su celokupne njegove, tokom pola veka izgrađivane kosmologije. Sažeta su i izuzetno jasno pisana. Lično, laknulo mi je kada sam saznao da se svemir više ne širi na inflatoran način, ali to na žalost neće pomoći ni meni ni Hokingu. Usput, ne smeta što su na više stranica pri kraju knjige reklame za ostala izdanja Alnarija. No, bode u oči da ni jedna jedina nije odvojena za popisani Sadržaj, iako se delo sastoji od uvoda, sedam poglavlja i 26 glava. Pošto je sve ostalo uglavnom kako valja, ne verujem da se radi o uredničkom diletantizmu, ali za ovakav propust, i ovde i u nekim drugim S i SF izdanjima Alnarija nema opravdanja.
“Severnjak”, Zoran Jakšić Iako je jasno kako je reč o budućnosti, vreme radnje ovog romana nije ni približno određeno, ali bar mesto otprilike jeste. Sve se odvija oko Baltičkog mora, zaleđenog u nekom skorašnjem novom ledenom dobu. Pošto nema radijacije, nesigurno pretpostavljamo da ono nije posledica nuklearnog rata. No, nikada se ne zna, samo, fakat, ima žestoke hladnoće i specijalnih odela protiv nje, što je sušta suprotnost vreloj “Dini” Frenka Herberta, kojoj pisac ovog akcionog romana očigledno pomalo naginje. Na osnovu uzgrednih toponima naslućujemo gde su se to preostale ljudske zajednice organizovale u klanove: u pribaltičkim zemljama, od teritorije današnje Poljske, pa negde do Letonije. Životi u ledenom bespuću su dragoceni, te vladari pre započinjanja ratova određuju pojedine profesionalne predstavnike “surmate” da se umesto njih i vojski bore do smrti. Pratimo put na megdan jednog od izabranih. Akcija, akcija. Na svu sreću, nema hepienda, pa to unekoliko kompenzuje dotadašnji nedostatak “neakcije”. Osim toga, ovaj iskusni prevodilac i pisac je majstor žanra, vešto vodi radnju i nesporno je kreirao jedan od nekoliko najboljih srpskih akcionih F-romana.
Podnaslov “Poreklo i sudbina univerzuma” bi do pre deceniju-dve bio naslov. Ovaj je nesporno atraktivniji. Inače, voleli bismo da nije tako, ali izgleda da je, s obzirom na odnedavno izuzetno pogoršano, ionako očajno zdravstveno stanje našeg heroja i velikog borca Stivena Hokinga, pred nama njegova poslednja autorska knjiga, a i ona se sastoji od sedam predavanja koja su mu zabeležili i priredili drugi. Izvođena su tako što ih je paralizovani Hoking na podijumu, u kolicima, sa dva prsta kucao u kompjuter koji je pred publikom simulirao ljudski glas. Esencija su celokupne njegove, tokom pola veka izgrađivane kosmologije. Sažeta su i izuzetno jasno pisana. Lično, laknulo mi je kada sam saznao da se svemir više ne širi na inflatoran način, ali to na žalost neće pomoći ni meni ni Hokingu. Usput, ne smeta što su na više stranica pri kraju knjige reklame za ostala izdanja Alnarija. No, bode u oči da ni jedna jedina nije odvojena za popisani Sadržaj, iako se delo sastoji od uvoda, sedam poglavlja i 26 glava. Pošto je sve ostalo uglavnom kako valja, ne verujem da se radi o uredničkom diletantizmu, ali za ovakav propust, i ovde i u nekim drugim S i SF izdanjima Alnarija nema opravdanja.
Iako je jasno kako je reč o budućnosti, vreme radnje ovog romana nije ni približno određeno, ali bar mesto otprilike jeste. Sve se odvija oko Baltičkog mora, zaleđenog u nekom skorašnjem novom ledenom dobu. Pošto nema radijacije, nesigurno pretpostavljamo da ono nije posledica nuklearnog rata. No, nikada se ne zna, samo, fakat, ima žestoke hladnoće i specijalnih odela protiv nje, što je sušta suprotnost vreloj “Dini” Frenka Herberta, kojoj pisac ovog akcionog romana očigledno pomalo naginje. Na osnovu uzgrednih toponima naslućujemo gde su se to preostale ljudske zajednice organizovale u klanove: u pribaltičkim zemljama, od teritorije današnje Poljske, pa negde do Letonije. Životi u ledenom bespuću su dragoceni, te vladari pre započinjanja ratova određuju pojedine profesionalne predstavnike “surmate” da se umesto njih i vojski bore do smrti. Pratimo put na megdan jednog od izabranih. Akcija, akcija. Na svu sreću, nema hepienda, pa to unekoliko kompenzuje dotadašnji nedostatak “neakcije”. Osim toga, ovaj iskusni prevodilac i pisac je majstor žanra, vešto vodi radnju i nesporno je kreirao jedan od nekoliko najboljih srpskih akcionih F-romana. 
