U banjalučkom dnevnom listu “Glas Srpske” u ponedeljak 22. februara 2010. godine, objavljen je tekst o proznom prvencu Pavla Zelića, zbirci priča “Poslednja velika avantura”. Tekst koji je potpisao Dejan Vujanić prenosimo u celosti:

Pogled iskosa na budućnost

Zbirka priča “Poslednja velika avantura”, beogradskog autora Pavla Zelića, koja je promovisana na prethodnom Sajmu knjiga u Beogradu, privlači veliku pažnju kritičara i čitalaca.

Knjigu, koja sadrži 13 (naučno) fantastičnih priča objavila je “Matica srpska” u ediciji “Prva knjiga” i to je prvi put da se u okviru ove čuvene edicije (koja postoji 50 godina) nađe djelo takve vrste.

Zelić piše priče o “žaljenju za prošlim vremenima, nevinosti koja je nepovratno izgubljena i nesnalaženju junaka u svetu koji je krenuo dalje, ne nužno u dobrom pravcu”.

– U knjizi “Poslednja velika avantura” govorim o dehumanizaciji, koja je mnogo plastičnije prikazana ukoliko je opisujem u svetu u kojem smo okruženi robotima ili zombijima; o prvim i istovremeno poslednjim velikim avanturama koje će moji likovi doživeti – naglasio je Zelić.

On karakteriše svoje priče kao fantastični realizam, i to u smislu oneobičavanja stvarnog svijeta.

– Iako su neke od priča pomerene u budućnost, ta budućnost može biti i naša stvarnost, ako na nju pogledamo onako iskosa i začkiljimo malo. Možda tada ugledamo neke šablone koji su nam nevidljivi, makar dok nas drže zaokupljenim sve većim ubrzanjem života i informacija koje ne stižemo da procesuiramo – rekao je Zelić.

Fantastika u njegovoj knjizi često pokreće radnju, ali bi se priča, kazao je on, mogla pretočiti i u nešto sasvim ovozemaljsko ili objasniti i racionalizovati, po cijenu oduzimanja te čudesnosti koja čitavu priču čini, u najmanju ruku, zanimljivijom.

“Poslednja velika avantura” je jedna od 20 zbirki priča ili pjesama ovog žanra koja se pojavila u Srbiji tokom protekle godine.

– To je samo naizgled neočekivano, a u stvari je plod dugog rada i zalaganja urednika, izdavača i, naravno, pisaca da se upravo takva književnost probije, kako je to učinila u većini velikih svetskih kultura – istakao je Zelić.

Bogata tradicija

Srpska fantastika ima dugu i bogatu tradiciju.

– U “zlatno doba” srpske kulture i državnosti početkom 20. veka, već imamo i nekoliko za to doba modernih, futurističkih dela, SF dramu “Posle milijon godina” Dragutina Ilića, brata velikog pesnika Vojislava Ilića i  roman “Jedna ugašena zvezda” Lazara Komarčića, pisanih u isto vreme kada su Žil Vern i Herbert Džordž Vels stvarali nešto što će se kasnije zvati naučna fantastika – kazao Pavle Zelić.