Beogradski kafe klub Ljubimac (Cetinjska 15), u sredu 28. novembra s početkom u 20 časova biće mesto održavanja promocije zbirke priča Pisar tame Tomasa Ligotija. O knjizi i stvaralaštvu jednog od najznačajnijih savremenih američkih pisaca horora, govoriće urednik Orfelinove edicije „Poetika strave“, Dejan Ognjanović.

Zbirka Pisar tame prvi put je štampana 1991. godine, iste godine kada je jedna od priča zastupljenih u toj knjizi, „Poslednja arlekinova gozba“, nominovana za Svetsku nagradu za fantastiku. Naredne godine se i sama zbirka našla u izboru za isto prestižno priznanje.

Knjigu čini trinaest priča. Pored spomenute „Poslednje arlekinove gozbe“, tu su i: „Naočare u fioci“, „Cvetovi bezdana“, „Neteskurijel“, „Snovi u Nortaunu“, „Mistici Milenberga“, „U senci drugog sveta“, „Čaure“, „Noćna škola“, „Glamur“, „Vizantijska biblioteka“, „Gospođica Plar“ i „Senka na dnu sveta“.

Tomas Ligoti (1953), prepoznatljiv je po svom pesimističkom i nihilističkom svetonazoru. Poređen je sa Lavkraftom, ali i sa Edgarom Alanom Poom, Francom Kafkom, Brunom Šulcom i Tomasom Bernhardom, a poznati proučavalac horor književnosti, S. T. Džoši, njegovu prozu naziva filozofskim hororom.

Govoreći o svojim pogledima na život i tome kako oni utiču na njegovo pisanje, Ligoti je u jednom intervjuu rekao: „Moj stav je da je prokleta šteta što se organski život ikada razvio na ovoj ili bilo kojoj drugoj planeti, i da bol koji živa stvorenja nužno trpe čini samo postojanje neprekidnim i večitim košmarom. Ovaj stav nalazi se u pozadini skoro svega što sam ikada napisao“.

Tomas Ligoti je dobitnik Britanske nagrade za fantastiku za najbolju zbirku proze Fabrika košmara (1996), nagrade Brem Stoker za najbolji roman Nedovršeni posao (2002), kao i nagrade međunarodog udruženja za horor, za roman Nedovršeni posao (2002).

Njegova najznačajnija dela, pored navedenih, su: Pesme mrtvog sanjara, Pisar tame i Zavera protiv čovečanstva.

Dejan Ognjanović (1973), pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu sa temom “Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti” (2012). Objavio romane Naživo (2003) i Zavodnik (2014), studije Faustovski ekran: đavo na filmu (2006), U brdima, horori: srpski film strave (2007), Poetika horora (2014) i zbirku eseja Studija strave (2008). Priredio zbirku priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (2008; dopunjeno 2012), zbornik Novi kadrovi (sa I. Velisavljevićem, 2008) i knjigu intervjua Više od istine (2017). Urednik je edicije „Poetika strave“ u izdavačkoj kući Orfelin.