Knjiga Izbledele duše Mladena Jakovljevića (Akademska knjiga) biće predstavljena 17. decembra u Novom Sadu, u knjižari Zenit. O knjizi će govoriti: Dragana Radovanović, Vladislava Gordić Petković i autor.
Gde je granica sna i smrti? Gde se to san samo pretapa u smrt? Je li smrt čas konačnog umirenja? Je li smrt stanje u koje uranjamo ili mesto na koje stižemo? Na prelasku iz 18. u 19. vek, svet u kom „oće čuma čanke da zagrebe kad su neoprani“ suočava se sa dimenzijom koju, u ograđenom groblju, nastanjuju izbledele duše: to su mrtvi na koje se sećanje čuva samo dok ima ko da im upali sveću, makar jednom godišnje. Nesigurnost života u Srbiji pre dva veka, teret suočavanja sa gresima prošlosti, strepnja od zaborava, strahovi uzrokovani neznanjem i nejasnom slutnjom da postoji svet magije i veštičluka koji remeti odnose više sile i sudbine, sve to upečatljivo predstavlja roman Izbledele duše Mladena Jakovljevića.
Zaplet romana premrežen je narodnom tradicijom koju, uz običaje opšte znane ali i lokalne, čini i govor kraja „iz kojeg se vidi Gučevo“, i groblje kao mesto ključnih događaja. Roman ne opisuje verno ni vreme ni mesto radnje: već se na početku kaže da „staze do većine opisanih mesta ne vode ovozemaljskim putevima.“
Iskorak iz toka poznate istorije, čiji se elementi u priči ipak slute, uz preobražaj tradicije maštom, čitaoca dovodi u onostrani prostor seoskog groblja, ali i u koloplet poruka i pitanja o životu i smrti. Izbledele duše pišu o košmarima koje rađa i strah od umiranja i strah od onog što sledi nakon toga. Brižljivo utkani fantastični elementi rituale opraštanja od pojedinca i oprost počinjenih grehova izdižu na nivo suočavanja sa rastakanjem identiteta i zaboravom, kolektivnim i ličnim.
Izbledele duše su verovatno prvi srpski moralitet u kom se sreću i elementi bajke, elementi začudnog, jezovitog, košmarnog, čak i idiličnog. Onostrani svet je, kraj sve muke i tajnovitosti, mesto solidarnosti i ispovesti; prostor granica, ali ne i zatočeništva u njima.
Izvor: Blic