Večeras u 19 časova u “The Three Carrots Irish Pub”-u (Kneza Miloša 16, Beograd) održaće se promocija novog romana Ota Oltvanjija “Iver”. O knjizi će, pored autora, govoriti pisci Goran Skrobonja i Slavoljub Stanković.
“Iver” donosi priču o prokletstvu i raskolu unutar jedne moćne porodice umetnika. Glavna junakinja je Mia Baltić, autorka dečjih knjiga i ilustratorka, koju momak vodi na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojom porodicom: u pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćan klan umetnika čije četiri generacije muzičara, slikara, glumaca i književnika vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje. Mia će, protiv svoje volje, otkriti sve njihove tajne i spletke koje korene vuku od porodičnog prokletstva iz 19. veka.
Mimo svih očekivanja, kada je Oltvanjijeva proza u pitanju, roman je napisan sa vidnim otklonom od horora i fantastike. U intervjuu objavljenom na sajtu “Lagune”, autor “Crnih cipela” i “Kičme noći” ovaj zaokret objašnjava sledećim rečima:
“Našao sam staru sveščicu za ideje u kojoj je rana skica za ‘Iver’ zapisana pored skice za ‘Crne cipele’; ima tome, dakle, više od 10 godina. Čekala je svoj trenutak jer nisam bio siguran da sam kao pisac sazreo da se izborim sa temom. Posle ‘Kičme noći’, dok sam razmišljao šta dalje, ta ideja se nametnula kao izazov. Pošto je ‘Kičma noći’ bila glomazna, glasna knjiga, puna nabudženih žanrovskih elemenata, posle nje želeo sam da probam nešto novo – prvo sebe radi, ali i zbog čitalaca. Pripovetke bez žanrovskih elemenata pišem od 2013. godine i nisu ispale loše. Oslobađajuće je iskustvo, sad znam da i to mogu. U međuvremenu sam napisao i nekoliko kraćih žanrovskih radova, a oni me uvek zabave. Ne znam šta je sledeće. Tako je uzbudljivije”, kaže Oltvanji.
Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana “Crne cipele” (2005), “Kičma noći” (2010) i “Iver” (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su “Znak sagite”, “Gradina”, “Koraci”, “Severni bunker” i “Politikin zabavnik”, i antologijama kao što su “Tamni vilajet”, “Beli šum”, “Gradske priče”, “Nova srpska pripovetka” i “Četvrtasto mesto”.
Sa engleskog je preveo knjigu “This Is Serbia Calling” Metjua Kolina, romane “Zlatna krv” Lucijusa Šeparda, “Kiša kao metak” Dejvida Šoa i “Prestonica nasilja” Džordža Pelekanosa, kao i tri naslova Džonatana Letema – “Sva siročad Bruklina”,
“Ne voliš me još” i “Tvrđava samoće”. Preveo je stripove “Rip Kirbi” i “Vulverin”.
