Promocija je na programu u sredu 05. jula od 19.30 časova, a na njoj će o sadržaju novog broja govoriti urednici Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac, kao i zastupljeni autori Mina Lukić, Dina Hrecak, Nastasja Pisarev, Adrijan Sarajlija, Marko Vasić i Miloš Petrik.
Književna fantastika je časopis koji izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i izdavačke kuće „Kontrast“. Donosi izbor priča, teorijsko-esejističkih priloga, intervjua i prikaza aktuelnih žanrovskih izdanja.
Simbolični temat posvećen je Džonu R. R. Tolkinu, neponovljivoj figuri u svetu fantastične književnosti. Svojim ogromnim znanjem iz oblasti lingvistike i mitologije, kao i posvećeničkim, minucioznim radom, Tolkin je stvorio kompleksan literarni svet Srednje zemlje u čijem otkrivanju i danas, 50 godina nakon njegove smrti, uživaju generacije čitalaca.
Tematski blok o Tolkinu donosi niz vrednih teorijskih promišljanja koja potpisuju svetski i domaći proučavaoci Tolkinovog dela: Sara Braun, Mina Lukić, Marko Vasić, Martina Juričkova i Nastasja Pisarev. U okviru časopisa je objavljen i ekskluzivni intervju sa predsedavajućim Tolkinovog društva (The Tolkien Society) Šonom Ganerom.
Prozni deo časopisa otvara prestižnom „Nebula“ nagradom ovenčana priča „Kuća za razgledanje na ukletom brdu“ američkog pisca Džona Visvela, a slede radovi nekih od najpoznatijih savremenih domaćih pisaca fantastike: Adrijana Sarajlije („Zmajeva kuhinja”), Nikole Petrovića („Beba”), Darka Tuševljakovića („Samo polako, Spajdermene“) i Miloša Petrika („Poslednja svita”).
U esejističkom bloku objavljen je niz tekstova u kojima se iznose perspektive i razmatranja savremenog proznog stvaralaštva pisanog u ključu naučne fantastike, epske fantastike i horora. Blok otvara tekst „Spekulativna fantastika Japana kao pogled u unutrašnji svet čoveka“ Dine Hrecak, urednice više antologija japanskih kratkih priča fantastike. Sledi esej „Tri paradigme horora” dr Dejana Ognjanovića, koji se 2022. godine našao u najužem izboru za nagradu „Brem Stoker” američkog Udruženja pisaca horora (Horror Writers Association).
Mihajlo Dasukidis potpisuje esej o Gogolju, čiji način pripovedanja vidi kao jedan od „ključnih faktora koji su utrli put modernizmu u književnosti” i pokazuje kako i zašto horor elementi iz pripovetke Vij efektno korespondiraju sa modernom publikom. Esejistički blok zatvara prilog Zorane Perić o Stefanu Grabinjskom, poljskom pandanu Edgaru Alanu Pou.
Segment časopisa posvećen intervjuima, pored spomenutog razgovora sa Šonom Ganerom, sadrži i intervju sa Ivanom Nešić, autorkom trilogije inspirisane slovenskom i srpskom mitologijom Zelenbabini darovi.
Književna fantastika tradicionalno donosi i segment posvećen prikazima aktuelnih izdanja na koja bi trebalo obratiti pažnju, a preporuke ovoga puta potpisuju Ilija Bakić, Filip Rogović i Milena Dasukidis.
Ulaz na promociju Književne fantastike je slobodan, kao i na sve ostale programske celine IX Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“.
