Kontrast izdavaštvo je upravo objavilo zbirku Priče iz Zemljomorja američke književnice Ursule K. Le Gvin, u prevodu Mladena Jakovljevića. Novele i priče upotpunjuju događaje opisane u pet romana o Zemljomorju objavljenih između 1968. i 2001. godine.

U originalnoj trilogiji, koju čine romani Čarobnjak Zemljomorja (1968), Grobnice Atuana (1971) i Najdalja obala (1972), muškarci dominiraju društvom Zemljomorja, a naročito magijskom praksom. Žene mogu biti samo veštice, što je prezreni, najniži rang čarobnjačkog sveta. U Pričama iz Zemljomorja autorka taj odnos među polovima dovodi u ravnotežu prikazujući snažne i samouverene junakinje koje se suprotstavljaju muškoj dominaciji i otkrivajući da su školu čarobnjaštva na Rouku osnovale žene koje su kasnije iz nje isključene.     

Novela „Nalazač“ rasvetljava nastanak nekih običaja i institucija u Arhipelagu, među kojima je i škola na ostrvu Rouk, a događaji u njoj odigrali su se oko trista godina pre onih opisanih u romanima. Pripovetka „Kosti Zemlje“, dok otkriva duboku vezu između čarobnjaka i šegrta, pokazuje kako je u ćutnji moguće otkriti više o sebi i istovremeno zaustaviti razoran zemljotres. Događaji opisani u priči „Tamnoruža i Dragulj“ nisu vremenski jasno određeni, a dok pripoveda o ljubavi dvoje mladih pojašnjava odnos pojedinaca vičnih magiji prema ljubavi i celibatu. „Na močvarnoj visoravni“ je priča iz perioda šest kratkih, ali sadržajnih godina dok je Ged bio Arhimag Zemljomorja, a poslednja, „Vilin Konjic“, koja razotkriva prirodu odnosa između ljudi, zmajeva i magije, svojevrstan je most između romana Tehanu i Drugi vetar, poslednje dve knjige o Zemljomorju.

Uz predgovor i pogovor iz pera autorke, knjiga sadrži dodatak „Opis Zemljomorja“, sistematični pregled naroda i njihovih međuodnosa, istorije, jezika, kulture, odnosa prema čarobnjaštvu, zmajevima i brojne druge detalje kojima autorka obogaćuje i pojašnjava svet Zemljomorja. Dodatak čine poglavlja „Narodi i jezici“, koje uz narode Arhipelaga pojašnjava odnos sa zmajevima, nastanak jezika i pisma, književne i istorijske izvore; segment „Istorija“ govori o o nastanku i prošlosti Ahipelaga i Kargadskih zemalja, dok poglavlje „Magija“ govori više o veštini magije, principima njenog delovanja, terminologiji, kako i o odnosu između telesne čestitosti i čarobnjačkih veština.

O ovom dodatku Ursula K. Le Gvin kaže da ima „istu ulogu kao i prva velika mapa Arhipelaga i Prostranstava koju sam nacrtala kada sam počela pisanje Čarobnjaka Zemljomorja, pre više od trideset godina: bilo mi je potrebno da znam gde se šta nalazi i kako da stignem odavde do tamo – u vremenu i u prostoru.“

Mapa Arhipelaga, koju autorka spominje, nalazi se na 4. i 5. strani u ovom izdanju knjige, a njen prikaz ekskluzivno možete pogledati na sajtu Art-Anima.com.

Priče iz Zemljomorja naći će se u knjižarama krajem februara, a nestrpljiviji čitaoci mogu je naručiti već sada preko sajta ili kupiti u kancelariji Kontrast izdavaštva u ul. Kralja Milutina 37 po ceni od 999 dinara.

Usula K. Le Gvin (1929 – 2018) je u okvire fantastičkog žanra unela mnoge novine i temeljno izmenila njegov senzibilitet u pravcu feminizma, sa antropološkim i kulturološkim intervencijama na polju uvrežene koncepcije ljudskog pola. Napisala je više od 20 romana, a pored toga se bavila i pisanjem pripovedaka, pesama i eseja i književnosti za decu. Knjige su joj prevedene na više od 40 jezika i prodate su u milionima primeraka. Pažnju svetske književne javnosti je stekla knjigama poput Leva ruka tame i serijalom Zemljomorje. Čuveni književni kritičar Harold Blum hvalio ju je kao „stvaraoca briljantne mašte i vrhunskog stila“, a njen uticaj primećuje se kod svih vodećih autora i autorki fantastike danas. Osvojila je sva relevantna američka književna priznanja i nagrade, kao i odlikovanja za životna postignuća na polju književnosti i kulture. Pet puta je dobila nagradu Locus, četiri puta nagradu Nebula, dva puta nagradu Hugo i jednom World Fantasy Award.