Najznačajnije priče iz svetski popularne Sage o Vešcu Andžeja Sapkovskog doživele su svoje inkarnacije i u vidu zasebnih, bogato ilustrovanih izdanja. Zahvaljujući Čarobnoj knjizi, odnedavno u ovoj formi, na srpskom jeziku, postoje dve uvodne priče iz zbirke Poslednja želja – „Veštac“ i „Manje zlo“.
„Veštac“ je kratka priča koja hronološki predstavlja početak popularnog serijala i prikazuje susret vešca Geralta od Rivije – mutanta snežno-bele kose i lukavog lovca na čudovišta – sa strigom. Interesantno je da je ovu priču Sapkovski napisao 1986. godine, samo da bi učestvovao na literarnom konkursu časopisa Fantastika, a iz nje se kasnije izrodio čitav univerzum koji se iz literarnog sveta prelio u svet video-igara, a zatim doživeo i TV adaptaciju.
Geralt od Rivije dolazi na vrata grada Vizime da bi odgovorio na poziv razglašen po čitavom kraljevstvu: nudi se 3.000 orena onome ko skine čini sa ćerke kralja Foltesta. Jer iako je princeza sahranjena na dan svog rođenja, sedam godina kasnije, pretvorena u strigu, izlazi iz svoje grobnice u noćima punog meseca, da bi krvavo ubijala. Pre Geralta, taj izazov prihvatili su mnogi učeni ljudi, pustinjaci, pastiri, vitezovi i drugi vešci. Nijedan nije uspeo. Pored ove delikatne misije, Geralt će otkriti i intrige velikodostojnika Vizime…
U priči „Manje zlo“, koja spada među najpoznatije pripovesti o Vešcu, čitaoci otkrivaju kako je Geralt od Rivije dobio neslavni nadimak „Dželat iz Blavikena“. Ovom se pričom Sapkovski dotiče nekolicine klasičnih bajki, čije motive vešto koristi dajući im mračniji i jedva prepoznatljiv oblik.
Geralt od Rivije dolazi u grad Blaviken u potrazi za nagradom, s tek ubijenom kikimorom prevaljenom preko magarca, i dobija ponudu da lešinu preda magu Irionu. Ali mag nije niko drugi do Stregobor, čarobnjak kog je Veštac već susreo, a koji je u Blavikenu pronašao tajno utočište, bežeći od osvetničkog besa princeze Renfri, zvane Svračka. Uhvaćen u zamku sukoba u kom ne želi da učestvuje, Veštac će morati da izabere manje zlo…
Priču „Veštac“ ilustrovao je Timote Montenj, dok je autor ilustracija za priču „Manje zlo“ Igo Penson. Prevod s poljskog jezika uradila je Vesna Milutinović-Đurić. Oba izdanja su tvrdokoričena i štampana u obimu od 56 strana.
Timote Montenj rođen je 14. jula 1982. u Rubeu i kao veoma mlad strastveno se zainteresovao za crtanje. Pohađao je institut Sen-Lik de Turne, zatim se specijalizovao za narativnu umetnost u školi Pivo u Nantu. U okviru nastave, imao je priliku da pomaže Matjeu Lofreu u radu na bojama za prvi tom Dugog Džona Silvera (Dargo). To iskustvo biće odlučujuće za njegov pristup crtežu i naraciji. Vrlo brzo primetila ga je izdavačka kuća Solej, te objavljuje svoj prvi strip Peto jevanđelje, na kom sarađuje sa scenaristom Žan-Likom Istenom, a potom radi na Malikornu (12 Bis) sa Žeromom le Grijem. Zatim susreće Aleksa Alisa, s kojim je delio atelje kod Matjea Lofroa, i nasleđuje ga na mestu crtača prednastavka Trećeg zaveštanja: Žilijis (Glena). Takođe preuzima uspešni serijal Princ noći od osmog toma. Paralelno s karijerom u svetu stripa, razvija talenat za ilustraciju i učestvuje u različitim projektima, među kojima je i Saga o Vešcu: Ilustrovana priča 1 – Veštac, u potpunosti ilustrovana tradicionalnom slikarskom tehnikom. Godine 2020. započinje rad na velikom diptihu za koji scenario radi Gzavje Dorison.
Igo Penson je rođen 1987. godine u Nantu. Kao sin arhitekte, Penson marljivo vežba crtanje od najranijeg detinjstva. Ide na časove crtanja u Višoj školi primenjenih umetnosti „Pivo“ u Nantu, i tokom studija ima priliku da sarađuje sa Žan-Klodom Golvenom, ilustratorom, arhitektom, arheologom i velikim poznavaocem antike. Godine 2015. izlazi prvi tom stripa Stounhendž, po scenariju Erika Korberana, keltska avantura crtana uljem, kojom je izazvao pažnju izdavačkih krugova. Otad je uradio mnoge korice za različite izdavačke kuće (Delkur, Glena…), sarađuje sa časopisima (Figaro istoar) i 2018. radi na oživljavanju muzeja u dvorcu Dinan. Zahvaljujući svojoj ljubavi prema tradicionalnom slikarstvu i istoriji, sarađuje na ilustrovanom albumu Saga o Vešcu: Ilustrovana priča 2 – Manje zlo. Uključio se u ambiciozan stripski projekat. I opet će sve table biti urađene kao slika u ulju.
Andžej Sapkovski rođen je u Poljskoj 1948. Za Sagu o Vešcu, koja je postigla svetski uspeh, prevedena na 37 jezika i čija je prodaja već premašila 15 miliona primeraka, inspiraciju je pronašao u slovenskoj, nordijskoj i antičkoj mitologiji, kao i u popularnim pričama koje je obojio ironijom i obogatio ih savremenim temama, poput diskriminacije, mutacija i potrage za smislom u svetu koji se neprestano menja. Njegovo delo pet puta je ovenčano nagradom „Januš Zajdel“, te nagradom „Dejvid Gemel“. Najpre pretvoren u video-igru pod nazivom The Witcher, Veštac je zatim i ekranizovan u produkciji Netfliksa. Andžej Sapkovski je najprevođeniji poljski pisac nakon Stanislava Lema.