Zoran Stanojević

Preminuo Zoran Stanojević prevodilac GOSPODARA PRSTENOVA

Podelite sadržaj:

Književnik, prevodilac, dramaturg, satiričar i dugogodišnji voditelj programa Radio Beograda, Zoran Stanojević, preminuo je 11. juna 2021. godine u 79. godini života.

Ljubiteljima fantastične književnosti Zoran Stanojević je najpoznatiji kao autor maestralnog prevoda troknjižja Gospodar prstenova. Prevod je nakon 1981. godine, kada je prvi put štampan u izdanju Nolita, doživeo desetak izdanja u okviru programa više različitih izdavačkih kuća – i do danas ostao neprevaziđen.

Stanojević je knjige iz trilogije Gospodar prstenova prevodio tri godine, nakon čega je praktično odustao od bavljenja prevodilačkim poslom, iako je njegov rad od strane stručne kritike i publike ocenjen najvišom ocenom.

Prema njegovim rečima, nakon prevoda Tolkinove trilogije, prihvatio je da za Narodnu knjigu prevede još samo tri kratka romana koja je odranije voleo – sva tri iz žanra naučne fantastike: Bil, Heroj Galaksije, Harija HarisonaTrampa svesti, Roberta ŠeklijaDela Vremena, Džona Branera. Sve druge predloge odbio je jer je želeo da bude samo pisac.

Kao pisac, zastupljen je u mnogim antologijama. Počevši od 1977. godine, objavio je stotine priča u listovima i časopisima: Mladost, Jež, Maksi smeh, Letnji Ježev almanah, Ježev humor na kvadrat, Satirikon, Zum reporter, Novosti osam, Oko, Politika ekspres, Nin, Politika — The international weekly, Borba, Naša Krmača, Danga, Politika i veb časopisu Etna.

Autor je više od 20 knjiga, od čega je polovina bila namenjena deci. Za knjigu Rođak Glo (1971), ilustrovanu radovima Duška Petričića, dobio je „Neven“ nagradu za najbolje ostvarenje za decu na srpsko-hrvatskom jeziku. A 2002. godine dobio je „Zmajevu nagradu”, za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu.

Laku noć, Punpune

Napisao je oko 60 drama od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radio konkursima. Radio drame su mu igrane na svim većim radio stanicama u Jugoslaviji, a 15-ak prevedeno i igrano u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji.

Za svoj dugogodišnji radijski angažman i izuzetan doprinos radiofoniji, nagrađen je priznanjima „Zlatni mikrofon Radio Beograda“ (2008) i „Vitomir Bogić“ (2015).