Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je posle duže bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 75. godini, saopštila je porodica.
David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine u Peći. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. godine, a prvi roman, Sudija Dimitrijević, 1978. godine. Za života je objavio dvadesetak knjiga-priča i petnaestak romana, kao i četiri knjige eseja.
Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama „Stanislav Vinaver“ i „Branko Ćopić“. Roman Mamac dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u Srbiji 1996. godine, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, „Balkaniku“ i „Most-Berlin“. Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006).
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Atvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana.
U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija „Prva knjiga“ Matice srpske. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.
U svojim delima Albahari je neretko koristio elemente fantastike, naročito oniričke, zahvaljujući kojima je gradio okvire snažnih alegorijskih narativa ili dubinski oslikavao teške sudbine protagonista. Svoju fascinaciju fantastikom i ljubav prema književnim delima začudnog i čudesnog nikada nije krio, a u pogovoru Makondovog izdanja romana 20.000 milja pod morem Žila Verna otkrio je koji književni junak je na njega ostavio najsnažniji uticaj:
„ …u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka knjige su još uvek sijale zlatnim sjajem”, napisao je David Albahari. „Tada je, za mene kao i za svu decu koju sam poznavao, knjiga bila najveći i najprirodniji izvor nadahnuća. I snova. Svako od nas je priželjkivao da bude neki od junaka iz romana Žila Verna ili Karla Maja. Ja sam u našim igrama najčešće tražio da me zovu Vinetu, premda sam u potaji imao drugi plan: da postanem novi kapetan Nemo… Nijedan drugi književni lik – ne samo u tim dečačkim danima već i kasnije – nije imao toliko uticaja na mene kao taj tajanstveni kapetan veličanstvene podmornice ‘Nautilus’… “, između ostalog je naveo Albahari.
U drugom broju časopisa Književna fantastika (2015), objavili smo Albaharijevu priču „Plava lopta“ namenski napisanu za tu priliku, u kojoj je ovaj majstor kratke prozne forme, kroz angažovano štivo, još jednom progovorio i o fantastici.
