Vampiri u Srbiji u 18. veku - knjiga i komentari

Predstavljena knjiga o srpskim vampirima

Predstavljanje knjige anonimnog autora Vampiri u Srbiji u XVIII veku – knjiga i komentari, koju je prevela s nemačkog Nikolina Zobenica, danas u knjižari klubu Službenog glasnika još jednom je potvrdilo kako je zanimanje javnosti za ova mitološka bića ogromno budući da je bila velika gužva – javlja PISB.

O ovoj značajnoj knjizi za srpsku istoriju, etnografiju, folkloristiku i narodnu književnost govorili su Dragoljub Perić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Lidija Delić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnosti Marija Kleut, autorka komentara, i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga.

Knjiga je publikovana u Lajpcigu 1732. godine, što znači da potiče iz vremena iz kojeg nema previše svedočanstava o Srbima, posebno ne onih koja nisu u neposrednoj vezi s vojnopolitičkim ciljevima, te je i starina čini značajnom.

Najzad, istakao je Arbutina, poslužila je i kao predložak za neka savremena književna dela.

Podsetio je da su reč i pojam „vampir“ jedina srpska reč koja je ušla u svetsku leksiku.

– Nije reč samo o tome da je vampir reč srpskog porekla koja je ušla u sve svetske rečnike, već o svim mogućim iščitavanjima i tumačenjima ovog pojma. Vampiri nisu bili svedeni na nivo teološkog ili filozofskog traktata, već je zanimljivo videti kako su za tadašnje austrougarske vlasti imali političku težinu, kazao je Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga.

Dokumentovano i detaljno saopštenje o vampirima ili ljudskim krvopijama koji su se tih godina pojavili u Kraljevini Srbiji zanimljivo je štivo iz više razloga.

Ono pruža detaljan, prokomentarisala je dr Kleut, „opis verovanja u bića na granici dva sveta, ovostranog i onostranog, te se može smatrati etnografskim opisom ili bar izvorom za proučavanje srpskih običaja i verovanja. Istovremeno je svedočanstvo o susretu dve kulture: zapadnoevropske, oličene u austrijskim oficirima, i srpske, predstavljene kroz likove domaćeg stanovništva“.

Kleut, koja je predavala narodnu književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novim Sadu, kaže da je uvek zanimala predvukovska tradicija i zato je u Nemačkoj otišla u potragu za ovom knjigom.

Ispostavilo se da su sačuvana samo dva primerka i to joj nisu dozvolili da iznese, ali je uspela da pronađe jedan primerak u okviru bivše Jugoslavije.

Kleutova je istakla da nije dovoljno pisala o austrijskim lekarima koji su fenomen vampirizma tumačili veoma objektivno i srpskog praznoverja da je vampirizam jedna realna pojava.

Priča o vampirima, tvrdi dr Kleut, potiče iz vremena kada je car Dušan zabranio spaljivanje mrtvih što je kod Srba bila tradicija još iz paganskih vremena, pa je tako nastalo verovanje u „nemrtve“ koji nakon sahrane imaju sve osobine živih samo što se hrane ljudskom krvlju.

Ona je pomenula jedan izveštaj austrijskog vojnog lekara koji je trebalo da spreči širenje kuge iz osvojenog dela Srbije u kome poručuje nadležnima u Beču da nije našla kugu ali da se suočio sa vampirima koje Srbi otkopavaju i ako utvrde da daje znake vampirizma onda ga probodu glogovim kocem i spale.

Kraljica Marija Terezija je zbog širenja priča o vampirima po carevini, jer su se navodno našli u Mađarskoj i Slovačkoj , izdala vampirski ukaz da se zabranjuje pominjanje vampira.

Pun naziv ovog izveštaja glasi „Dokumentovano i detaljno saopštenje o vampirima koji su se ove godine i prethodnih godina pojavili u Kraljevini Srbiji sa razmatranjem o tome i rukopisom jednog oficira iz puka princa Aleksandra iz Medveđe u Srbiji upućenom čuvenom doktoru univerziteta u Lajpcigu“. Knjiga je i objavljena u ovom nemačkom gradu 1732. godine, što znači da potiče iz vremena iz kojeg nema mnogo svedočanstava o Srbima, posebno ne onih koja nisu u neposrednoj vezi s vojnopolitičkim ciljevima.

Upravo je ovaj izveštaj poslužio i kao predložak za mnoga književna dela. Svakako je najpoznatiji Drakula Brema Stokera. Među domaćim romanima koji su obrađivali temu krvopija u poslednjih nekoliko godina izdvajaju se dela Strah i njegov sluga Mirjane Novaković, Poslednja kap Dragana Jovićevića i Kal Juga Mladena Milosavljevića.

– Što se istoriografije tiče, slučajevi s početka osamnaestog veka su zanimljivi iz prostog razloga što je prvi slučaj vampirizma na osnovu koga je reč vampir ušla u svetske rečnike upravo slučaj iz 1732. u selu Medveđa kod Trstenika kao slučaj navodnog povampirenja carskog podanika Pavla Arnauta, kaže za Danas etnolog Mladen Milosavljević. Naime, stručnjaci su došli u Medveđu, iskopali telo i utvrdili da nije raspadnuto i prvi put su pomenuli reč vampir koja je ušla u sve svetske rečnike.

– Ovaj izveštaj pruža detaljan opis verovanja o bićima na granici dva sveta, ovostranog i onostranog, te se može smatrati etnografskim opisom ili bar izvorom za proučavanje srpskih običaja i verovanja naročito kada je reč o beleženju usmene tradicije, narodnih verovanja i predanja, napomenula je Marija Kleut, koja je za ovo izdanje napisala komentare i pogovor. Prema njenom mišljenju, to je istovremeno svedočanstvo o susretu dve kulture: zapadnoevropske, oličene u austrijskim oficirima, i srpske, predstavljene kroz likove domaćeg stanovništva.

– Sa aspekta etnologije vampir je sinonim za mitsko biće. Ne znam zbog čega je to tako, ali na osnovu mojih terenskih istraživanja iz 2011. godine na terenu u okolini Velike Plane sam uočio da se izraz vampir koristi praktično za sve vrste priviđenja i ono što je vezano za onostrano, ističe Milosavljević.

Pedesetih godina prošlog veka Tihomir Đorđević je napisao sjajnu monografiju Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju gde je sakupio veliki broj slučajeva vampirizma sa obe strane reke Drine.

Milosavljević ukazuje da vampiri nisu naša posebnost, kao što se često ističe.

– Manje-više u svakoj kulturi postoje verovanja u bića koja naliče vampirima, u neku vrstu krvopije koja nastaje od pokojnika. Kod nas je to, kako je još Vuk Karadžić zabeležio u svom rečniku pokojnik u koga nakon četrdeset dana uđe nekakav đavolski duh i oživi ga. Kod nekih drugih naroda način postojanja vampira je malo drugačiji, ističe Milosavljević.