Sinoć je u Guerilla Pub-u, održana promocija najsvežijeg naslova izdavačke kuće Paladin, “Povratak u SSAD” Kima Njumena i Judžina Berna. Pred dvadesetak okupljenih Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Ivan Jovanović načinili su osvrt na delo alternativne istorije poznatih britanskih pisaca i novinara.

Goran Skrobonja je u uvodnom izlaganju ukazao na činjenicu da je roman “Povratak u SSAD” do sada doživeo svega dva izdanja: prvo u Sjedinjenim Državama 1997. godine u tiražu od samo 300 primeraka i drugo, nedavno objavljeno, u Srbiji u okviru edicije “Fraktali” izdavačke kuće Paladin.

Oto Oltvanji je u opširnom izlaganju načinio osvrt na Njumenov dosadašnji opus, posebno se posvetivši poznatom serijalu “Ano Drakula” i zbirci priča “Čovek iz Diogenovog kluba”. Nastojao je da ukaže na Njumenov izuzetan stil koji krasi britanska preciznost, brzina i ironija, ali i osoben pristup pisanju o različitim epohama. Prema Oltvanjijevim rečima, Kim Njumen za razliku od drugih pisaca alternativne istorije, u svojim delima pored kontrafaktualnih podataka i istorijskih ličnosti, koristi i imaginarne likove iz filmova, knjiga i stripova koji su obeležili epohe o kojima piše.

Uz opasku da su se Judžin Bern i Kim Njumen upoznali još u školskim danima, on opisuje njihovu bliskost i saradnju. Navodeći da je Judžin Bern istoričar po struci, Oltvanji konstatuje da je ta činjenica dvojcu pisaca svakako išla na ruku prilikom pisanja ovog romana iz domena alternativne istorije. A povod za pisanje knjige bila je burna 1989. godina i pad Berlinskog zida. Nakon ovih dramatičnih istorijskih promena, dva britanska autora su se poigrala idejom šta bi bilo da su neki ključni istorijski momenti krenuli drugačijim putem od onog koji je nama poznat. Od 1989. do 1994. Njumen i Bern pišu sedam novela alternativne istorije od kojih je šest objavljeno u časopisu Interzone. Da bi konačno 1997. godine sve novele, uz jednu naknadno napisanu, bile objaveljene u zajedničkoj knjizi pod nazivom “Povratak u SSAD”.

Ivan Jovanović se, iz ugla prevodioca, osvrnuo na roman “Povratak u SSAD” i pokušao da opiše koliko je bilo teško raditi na prevodu jedne ovakve knjige. Rad na prevodu je bio naporan iz više razloga a jedan od ključnih bio je taj što se, kada je reč o Kimu Njumenu, radi o izvanrednom piscu, čiji je stil teško verno preneti. Njumen odlično manipuliše jezikom. Kroz sedam priča koje opisuju različite periode dvadesetog veka, on i svoj jezik u tim pričama prilagođava tim epohama – rekao je Jovanović.

Poseban problem tokom prevođenja, za Jovanovića je predstavljao sveukupan osećaj beznađa, atmosfera utučenosti i sivila, koji dominiraju knjigom. Po njegovim rečima, to je bilo veoma teško savladiva prepreka. Posao prevodioca je takav da svaku reč mora posebno da “filtrira”, pa je i sam doživljaj knjige višestruko snažniji od onog koji ostavlja samo čitanje. Prema Jovanovićevim rečima, “Povratak u SSAD” je najupečatljivije delo koje je preveo do sada (a ima gotovo 70 prevedenih knjiga iza sebe).

Govoreći o sadržajnosti i kvalitetu Njumenovog pisanja, Jovanović ističe da i kada Njumen razgrana svoju ideju, ne postoji osećaj inflacije reči, osećaj skribomanije ili bilo kakav drugi vid pada kvaliteta, koliko god da ode u širinu.

Na kraju promocije, publika je imala priliku da postavi dodatna pitanja, a zatim je Goran Skrobonja književno veče zatvorio najavom objavljivanja još jedne kolaboracije Njumena i Judžina za narednu godinu. Reč je o romanu alternativne istorije “Britansko pitanje” u kome je opisana Britanija pod nacističkom okupacijom.