Laguna je nedavno objavila prevod zbirke priča Terija Pračeta Potez perom – Izgubljene priče. U knjizi je sabrano dvadeset proznih dela iz Pračetove rane stvaralačke faze. Priče su nastale tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, a objavljivane su u celosti ili nastavcima u listu Vestern Dejli Pres pod Pračetovim pseudonimom Patrik Kerns.

Knjiga je izvorno objavljena oktobra 2023. godine, a nastala je tako što su dvoje posvećenih obožavalaca Pračeta, supružnici Pat i Džen Harkin odlučili da u Britanskoj arhivi pronađu datume objavljivanja svih delova priče „Potraga za ključevima“. Pretražujući hiljade brojeva Vestern Dejli Presa, Harkinovi su došli do otkrića dvadesetak priča svog omiljenog autora. Premda nijedna nije smeštena na Disksvet, u njima se primećuju naznake sveta koji će autor kasnije stvoriti. Krase ih njegova jedinstvena duhovitost, satirična mudrost i sjajna mašta.

Iščitavajući priče sabrane u zbirci Potez pera čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa pronalazačem Ogom, prvim pećinskim čovekom koji je čuvao vatru, dok je otkrivao vrline i mane razvoja i napretka. Zajedno s prkosnim duhovima izbačenim iz Glavurdine kule moći će da opsedaju i pohode Ministarstvo gnjavaže ili posete trgovački gradić Blekberi, gde su vremenske prilike uvrnute i povremeno se pojavljuje gost iz svemira. Na kraju, moći će zajedno s junakom Kronom da pođu na opasno putovanje kroz prostor i vreme, koje započinje u drevnom gradu Morporku…

Predgovor je potpisao Pračetov veliki prijatelj i kolega po peru Nil Gejmen. Sve priče prevela je Nevena Andrić.

Knjiga Potez pera sadrži 240 strana, urađena je u mekom povezu. Cena knjige je 899 dinara za narudžbine preko sajta izdavača (648 dinara sa maksimalnim popustom).

Teri Pračet (1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane. Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.