Važno delo viktorijanske fantastike, novela Podignuti veo (1859) koju potpisuje Džordž Eliot, uskoro će po prvi put biti objavljena na srpskom jeziku, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući Odysseus. U knjizi naslovljenoj upravo prema toj noveli naći će se i prozno ostvarenje Brat Džejkob. Obe novele prevela je Ivana Kolundžija.
Džordž Eliot (1819–1880) je pseudonim Meri En Evans, engleske književnice i autorke nekih od najznačajnijih klasičnih romana viktorijanskog doba, kao što su: Vodenica na Flosi, Adam Bid, Sajlas Marner, Danijel Deronda, Romola, Feliks Holt i remek-delo Midlmarč.
Za razliku od realistične proze po kojoj je Džordž Eliot najpoznatija, Podignuti veo, je novela s elementima gotskog horora, fantastike i naučne fantastike, često upoređivana s romanima Doktor Džekil i gospodin Hajd Roberta Luisa Stivensona, Frankenštajn Meri Šeli i Drakula Brema Stokera, a paralele bi se mogle povući i s pričom Činjenice o slučaju gospodina Valdemara Edgara Alana Poa.
Podignuti veo je jedino delo Džordž Eliot pisano u prvom licu. Priča je kružne kompozicije, koju, u času svoje smrti, pripoveda glavni lik, mračni usamljenik Latimer, obdaren „izuzetnom mentalnom sposobnošću“, zlom kobi koja ga odvaja od ljudi i života.
Novela je jasno oblikovana interesovanjima autorke za savremenu nauku, naročito fiziologiju, frenologiju i mesmerizam. U njoj se Džordž Eliot bavi pitanjima ekstrasenzorne percepcije, telepatije, odnosa prirodnog i natprirodnog, postojanja života posle smrti ili „dvostruke svesti“ i „izuzetne mentalne sposobnosti“.
Petnaest godina pošto je novela objavljena, autorka joj je dodala epitaf u stihu:
Ne dajte mi druge svetlosti, o Nebesa, do one što postaje
Snaga prijateljstva među ljudima;
Ni drugih moći do narastajućeg nasleđa
Što uceljuje čovečanstvo,
svojevrsnu poruku ove priče: od misterije, neuhvatljivog i nedokučivog sačinjeni su lepota i bogatstvo života; posegnuti za misterijom, zakoračiti na drugu stranu, podići veo, znači lišiti stvarnost njene lepote i raznolikosti.
S druge strane, Brat Džejkob, moderna satirična priča napisana 1860, a objavljena 1864. godine, predstavlja svojevrsni omaž Eliotove Vilijamu Tekeriju. I ova priča je retko štampana jer se, iako na drugačiji način nego Podignuti veo, takođe razlikuje od ostalih dela Džordž Eliot.
Međutim, obe priče, iako kontrastne, između ostalog govore o sličnim temama – o pitanju granica umetnosti, umetnika i čoveka, istinama koje postoje nezavisno od naše percepcije i ambivalentnosti ljudskih bića koja je postojala i u njoj samoj, u javnosti poznatom piscu Džordžu Eliotu, a privatno ženi, Meri En Evans.
Značaj književnih ostvarenja Džordž Eliot za englesku i svetsku kulturu i književnost je nemerljiv – u njima je opisala političke i društvene prilike u malim engleskim gradovima i stvorila likove čiji međusobni odnosi otkrivaju njeno duboko poznavanje psihologije. Svojim delima uticala je na brojne velike pisce XX veka, među kojima su Virdžinija Vulf, Henri Džejms, Vilijam Fokner i Džejms Džojs, a kritičar Harold Blum napisao je da je Džordž Eliot jedan od najznačajnijih pisaca Zapada svih vremena.
Odlomak novele Podignuti veo možete preuzeti sa sajta Art-Anima.com.