Podignuti veo - Džordž Eliot

PODIGNUTI VEO – važno delo viktorijanske fantastike

Važno delo viktorijanske fantastike, novela Podignuti veo (1859) koju potpisuje Džordž Eliot, uskoro će po prvi put biti objavljena na srpskom jeziku, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući Odysseus. U knjizi naslovljenoj upravo prema toj noveli naći će se i prozno ostvarenje Brat Džejkob. Obe novele prevela je Ivana Kolundžija.

Džordž Eliot (1819–1880) je pseudonim Meri En Evans, engleske književnice i autorke nekih od najznačajnijih klasičnih romana viktorijanskog doba, kao što su: Vodenica na Flosi, Adam Bid, Sajlas Marner, Danijel Deronda, Romola, Feliks Holt i remek-delo Midlmarč.

Za razliku od realistične proze po kojoj je Džordž Eliot najpoznatija, Podignuti veo, je novela s elementima gotskog horora, fantastike i naučne fantastike, često upoređivana s romanima Doktor Džekil i gospodin Hajd Roberta Luisa Stivensona, Frankenštajn Meri Šeli i Drakula Brema Stokera, a paralele bi se mogle povući i s pričom Činjenice o slučaju gospodina Valdemara Edgara Alana Poa.

Amazon Kindle 6" 2022

Podignuti veo je jedino delo Džordž Eliot pisano u prvom licu. Priča je kružne kompozicije, koju, u času svoje smrti, pripoveda glavni lik, mračni usamljenik Latimer, obdaren „izuzetnom mentalnom sposobnošću“, zlom kobi koja ga odvaja od ljudi i života.

Novela je jasno oblikovana interesovanjima autorke za savremenu nauku, naročito fiziologiju, frenologiju i mesmerizam. U njoj se Džordž Eliot bavi pitanjima ekstrasenzorne percepcije, telepatije, odnosa prirodnog i natprirodnog, postojanja života posle smrti ili „dvostruke svesti“ i „izuzetne mentalne sposobnosti“.

Petnaest godina pošto je novela objavljena, autorka joj je dodala epitaf u stihu:

Ne dajte mi druge svetlosti, o Nebesa, do one što postaje
Snaga prijateljstva među ljudima;
Ni drugih moći do narastajućeg nasleđa
Što uceljuje čovečanstvo,

svojevrsnu poruku ove priče: od misterije, neuhvatljivog i nedokučivog sačinjeni su lepota i bogatstvo života; posegnuti za misterijom, zakoračiti na drugu stranu, podići veo, znači lišiti stvarnost njene lepote i raznolikosti.

S druge strane, Brat Džejkob, moderna satirična priča napisana 1860, a objavljena 1864. godine, predstavlja svojevrsni omaž Eliotove Vilijamu Tekeriju. I ova priča je retko štampana jer se, iako na drugačiji način nego Podignuti veo, takođe razlikuje od ostalih dela Džordž Eliot.

Međutim, obe priče, iako kontrastne, između ostalog govore o sličnim temama – o pitanju granica umetnosti, umetnika i čoveka, istinama koje postoje nezavisno od naše percepcije i ambivalentnosti ljudskih bića koja je postojala i u njoj samoj, u javnosti poznatom piscu Džordžu Eliotu, a privatno ženi, Meri En Evans.

Značaj književnih ostvarenja Džordž Eliot za englesku i svetsku kulturu i književnost je nemerljiv – u njima je opisala političke i društvene prilike u malim engleskim gradovima i stvorila likove čiji međusobni odnosi otkrivaju njeno duboko poznavanje psihologije. Svojim delima uticala je na brojne velike pisce XX veka, među kojima su Virdžinija Vulf, Henri Džejms, Vilijam Fokner i Džejms Džojs, a kritičar Harold Blum napisao je da je Džordž Eliot jedan od najznačajnijih pisaca Zapada svih vremena.

Odlomak novele Podignuti veo možete preuzeti sa sajta Art-Anima.com.

Podignuti veo - Džordž Eliot
PODIGNUTI VEO – Džordž Eliot