Ove knjige su mogle ostati neobjavljene

 Neka od najpoznatijih književnih dela zamalo nisu ugledala svetlo dana. Najčešće je razlog bila odluka izdavača, a nekad su se na putu isprečile nesvakidašnje prepreke poput književnog besa – piše Tportal, a prenosi B92.net.

Mnoge će iznenaditi podatak da prvi iz svetski popularne serije romana o Hariju Poteru autorke Džoane Rouling zamalo nije objavljen. Naime Roulinogva, koja je zahvaljujući pustolovinama malog čarobnjaka stekla svetsku slavu i našla se na popisu najimućnijih ljudi sveta, za svoj je rukopis dobila nekoliko negativnih odgovora s objašnjenjem da “toliko opsežan roman nikada neće privući dečju pažnju”. “Hari Poter i kamen mudrosti” objavljen je 1997. u izdanju izdavačke kuće “Blumsberi” nakon čega su usledili i nastavci.

Iako je 1944. godine kada je završio već bio respektabilno literarno ime, Džordže Orvel imao je ozbiljnih problema sa izdavanjem “Životinjske farme”. Pre nego što se za objavljivanje odlučila izdavačka kuća “Secker & Warburg”, Orvela su odbili brojni izdavači. Među njima se našla i kuća “Faber and Faber” na čelu koje je bio pjesnik T. S. Eliot. U pismu upućenom Orvelu, Eliot je konstatovao da je reč o dobrom štivu, ali da su stavovi koje promoviše trockistički, što ne podržava. Neslaganje s političkim stavovima i kritikom ne samo sovjetskog totalitarnog komunizma i Staljina, već i stanja u Velikoj Britaniji, bili su osnovni razlozi odbijanja i kod ostalih izdavača.

Kao žrtva spisateljske krize umalo je završio i roman “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li. Frustrirana slabim napretkom knjige, Li je navodno pocepala listove rukopisa i pobacala ih u sneg. Njen agent ih je sakupio i pomogao završavanje romana.

Dnevnik Ane Frank takođe zamalo nikada nije objavljen. Otac Ane Frank, jedini član uže porodice koji je preživeo Holokaust, dvoumio se želi li uopšte da objavi to delo. Imao je ideju prvo da sam uredi rukopis i iz njega izbaci pojedine delove, ali je na kraju odlučio da dnevnik prepusti izdavačima.

Tu je i tragičan slučaj Džona Kenedija Tula i njegovog romana “Dnevnik budala”. Nakon što je od mnogih izdavača dobio negativan odgovor, navodno skrhan kritikama o tome kako je njegovo delo bezvredno, autor je počinio samoubistvo. Tulova majka došla je do kopije rukopisa i poslala ga izdavačima. Ne samo da je roman objavljen, već je Tul posmrtno nagrađen Pulicerovom nagradom.