Intervju sa Nilom Gejmenom u subotnjem izdanju Politike

U kulturnom dodatku subotnjeg izdanja lista Politika, objavljen je opširan intervju sa Nilom Gejmenom, u kome je jedan od najpoznatijih savremenih pisaca fantastike, kroz razgovor sa prevodiocem Draškom Roganovićem, govorio o svom romanu “Američki bogovi”, noveli “Uspavanka i vreteno” (i kontroverzi koju je izazvala promotivna ilustracija tog dela), strip albumima “Crna Orhideja” i “Knjige magije”, ali i slobodi govora i sve prisutnijim raznoraznim upozorenjima o sadržaju…

Roganović se u uvodnim pitanjima skoncentrisao na jedno od najpoznatijih Gejmenovih dela, romanu “Američki bogovi”, objavljenom pre 15 godina, u kome je opisan sukob između drevnih božanstava i novih bogova tehnologije.

Upitan koja su se nova božanstva u međuvremenu pojavila, Gejmen odgovara: “Ako božanstva merimo po posvećenoj pažnji, mislim da su u pitanju bogovi malih ekrana. Bogovi mobilnih. Ta mala crna ogledalca. Ali zanimljivo u vezi s njima, kao što sam i napomenuo u ‘Američkim bogovima’, jeste to da su novi bogovi uplašeni, jer veoma kratko traju. I kad pogledam na ta naša mala crna ogledalca, pomislim kako neće baš dugo biti relevantna.”

Na pitanje da li će ovi novi bogovi imati uticaj na predstojeći nastavak “Američkih bogova”, Gejmen je rekao: “Siguran sam da hoće. Ali ne smem ništa više da kažem.”

Razgovor o noveli “Uspavanka i vreteno” Roganović je započeo pitanjem šta Gejmena kao pripovedača nagoni da se uporno vraća pisanju novih verzija čuvenih bajki.

“Uvek mislim da sam napisao poslednju, a onda svane dan kada dobijem ideju za takvu priču”, odgovorio je britanski pisac. “Već sam napisao jednu priču o Snežani, ‘Sneg, staklo, jabuke’. A ono što me je zapravo nagnalo da napišem ovu knjigu jeste sama pomisao na taj svet, tu Snežanu, tu mladu kraljicu i šta bi se zbilo kada bi ona upoznala Uspavanu lepoticu. A zatim sam krenuo da razmišljam o kletvi i ‘Uspavanoj lepotici’ i o tome šta bi se desilo kad bi ona krenula da se širi. Bilo je to puko spekulisanje ‘šta bi bilo, kad bi bilo’, no posle nekog vremena je počelo da mi deluje stvarno. Obično, kada pišem kratku priču, ni sam ne znam radnju dok je samim pisanjem ne otkrijem. Ali kod ove priče sam znao zaplet. Znao sam ko su svi ti ljudi, ko je devojka što spava u kuli, ko je starica u zamku i pomislio sam – ova priča mora da se ispriča. I obradovalo me je koliko se čitaocima svidela…”

U segmentu razgovora posvećenom strip-albumu “Crna Orhideja” Roganović konstatuje da se u ovom delu platforma superherojskog stripa koristi kako bi se stvorio jedan samorefleksivni, feministički, pacifistički ekološki narativ, koji se više bavi žrtvama zlostavljanja nego dvostrukim identitetima i borbom za pravdu, na šta Gejmen odgovara sledećim rečima:

“Kad ste pisac, lepo je što možete da sledite svoje instikte i svoja interesovanja. Nikada nisam smatrao da, ako želite da spasite svet, prvo treba da navučete kostim i počnete da bijete ljude. Štaviše, to deluje krajnje ‘neverovatno’! Mislim, sama pomisao da Brus Vejn kaže: ‘Ja sam milijarder, posedujem neverovatan društveni uticaj, mogu da pričam sa predsednicima, mogu da uradim šta god želim kako bih promenio svet nabolje… zato ću da se obučem kao slepi miš i počeću da lemam ljude!'”

Ceo intervju je sadržao trinaest pitanja, a završen je pitanjem o Šarli Ebdou i slobodi govora. Gejmen je svojevremeno na vest o napadu na francuski satirični magazin reagovao objavljivanjem svog “Kreda”. Upitan šta po njemu predstavlja najveću pretnju slobodi govora, pisac je između ostalog, rekao:

“Najveća pretnja slobodi govora jeste kada ljudi počnu da ćute. A trenutno se redovno dešavaju dve krajnje nezdrave stvari: pokreću se hajke na ljude i odmah se prelazi na vikanje. Postoji zamisao da vaše pravo na slobodu govora prestaje čim kročite na internet. Da prestaje čim kročite u svet. Nije vam dozvoljeno da ikoga uvredite. A ja smatram da je naše pravo da nekoga uvredimo podjednako bitno kao i njihovo pravo da nešto ne čitaju. Zalagaću se za slobodu govora, ali se neću zalagati da bilo ko mora da sluša taj slobodni govor. Smatram da je sjajno što Šarli Ebdo postoji, te da svako ima pravo da glasa srcem, umom ili novčanikom, da kupuje ili da ne kupuje Šarli Ebdo, da ga čita ili da ga ne čita. Ali ne bih da mu uskratim postojanje samo zato što je uvredljiv, jer ne znam gde je tome kraj.”

Kredo Nila Gejmena

Verujem da suzbijanje ideja širi ideje.
Verujem da su ljudi, knjige i novine skladišta ideja, ali da će spaljivanje ljudi biti podjednako neuspešno kao i dizanje u vazduh novinskih arhiva.
Već je prekasno.
Uvek je već prekasno.
Ideje su već izašle, kriju se iza očiju ljudi, čekaju u njihovim mislima.
Mogu se šaputati.
Mogu se pisati po zidovima u gluvo doba noći.
Verujem da će, u borbi između pušaka i ideja, pre ili kasnije pobediti ideje.
Zato što su ideje nevidljive. I zato što opstaju.
A ponekad su čak i istinite.
Eppur si muove.
Ipak se okreće.