Najpoznatije delo Kurta Vonegata „Klanica pet – Dečji krstaški rat“, upravo je objavljeno pod etiketom izdavačke kuće „Dereta“. Kroz mešavinu crnog humora, satire, naučne fantastike i biografskih elemenata, jedan od najznačajnijih predstavnika američke književnosti XX veka, ispisao je umetnički izuzetno upečatljiv rad o savezničkom bombardovanju Drezdena zapaljivim bombama na kraju II svetskog rata.

„O pokolju nema šta pametno da se kaže“ reči su Vonegata – i baš zato ovo haotično delo vrvi od vojnika koji nisu heroji, od apsurdnih smrti i smeha koji jedini preostaje nakon civilizacijskog poraza. Bili Pilgrim, glavni junak dela, žrtva je crnog humora, everyman koji se „otkačio iz vremena” i putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Iza priče o bogatom američkom optičaru koji se susreo sa Tralfamadorcima, bićima koja ne poznaju linearno shvatanje vremena, krije se apokalipsa XX veka, ljudi koji provode zarobljeništvo u klanici, brda leševa, posttraumatski sindrom, dok podnaslov „Dečji krstaški rat” najbolje demistifikuje besmisao sukoba u kojem su se našle hiljade mladića na frontovima širom sveta. „Tako mu je to“, odzvanja kroz celu knjigu poput ravnodušnog posmrtnog marša, istovremeno vonegatovski duhovitog i neumesnog.

Premijerno objavljena 1969, u jeku Vijetnamskog rata, „Klanica pet“ bila je odlično prihvaćena među čitaocima, pre svega zbog svog izrazito antiratnog stava, a Vonegatu je donela titulu predvodnika kontrakulture šezdesetih. Međutim, uz objašnjenje da je knjiga „izopačena, nemoralna, psihotična, vulgarna i antihrišćanska”, 1972. izbačena je iz biblioteka u Ouklendu. To je bio početak talasa manje ili više uspešnih povlačenja knjige s polica, pa čak i spaljivanja primeraka. Vonegatov roman drži 29. mesto na listi zabranjivanih ili osporavanih klasika koju je sastavilo Udruženje američkih biblioteka i 18. mesto na listi 100 najboljih romana XX veka na engleskom jeziku.

Kurt Vonegat je rođen 1922. godine u Indijanopolisu. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen. Objavio romane: „Mehanički pijanino“ (1952), „Sirene s Titana“ (1959), „Majka noć“ (1962), „Kolevka za macu“ (1963), „Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter“ (1965), „Klanica Pet“ (1969), „Doručak šampiona“ (1973), „Lakrdija“ (1976), „Zatvorska ptičica“ (1979), „Snajper Dik“ (1982), „Galapagos“ (1985), „Plavi drozd“ (1988), „Hokus-pokus“ (1990), „Vremenski potres“ (1996); zbirke kratkih priča: „Kanarinac u mačijem leglu“ (1961), „Dobrodošli u majmunarnik“ (1968), „Bogombova burmutica“ (1999); knjige eseja: „Vampeters, Fuma i Grenfelons“ (1974), „Cvetna nedelja“ (1981), „Sudbine gore od smrti“ (1990), „Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane“ (2001), „Čovek bez zemlje“ (2005); drame: „Srećan rođendan, Vanda Džun“ (1970), „Između vremena i Timbuktua“ (1972), „Odluči se“ (1993) i druge.

Umro je 2007, u 84. godini. U prologu knjige Doručak šampiona napisao je da će njegov alter ego, Kilgor Traut, umreti u 84. godini.