Četvrti roman Kurta Vonegata “Svračje noge” iz 1963. godine, koji je na srpskom prvi put objavljen 1978. godine pod naslovom “Kolevka za macu”, upravo je publikovan pod etiketom izdavačke kuće “Paladin“.

Reč je o prelomnom romanu u Vonegatovoj književnoj karijeri, zahvaljujući kome je ovaj pisac pridobio naklonost prvenstveno mladih čitalaca. Roman veliku popularnost duguje kontrakulturnom modelu uspostavljenom kroz mnoštvo jezičkih i simboličkih poigravanja suprotstavljenih gotovo svakom aspektu kulture savremenog američkog društva.

Pripovedač govori o tome šta su izvesni značajni Amerikanci radili upravo u trenutku kada je na Hirošimu bačena atomska bomba. Zahvaljujući korespondenciji sa troje dece pokojnog Feliksa Honekera, nobelovca i takozvanog oca atomske bombe, stvara portret tog čoveka i saznaje da se u tom odsudnom trenutku Honeker igrao parčetom kanapa, praveći od njega “svračje noge” – i da je njegov najmlađi sin, kome se on ranije nikada nije obraćao, bio preplašen kada mu je tata došao, cimajući kanap tamo-amo, sa rečima: “Vidi svraku! Vidi noge!”

Pred kraj života, Honeker uspeva da izoluje kristale leda tako da voda može da se zamrsne na prilično visokoj temperaturi. Ovo otkriće nazvao je “Led 9” a prva žrtva pronalaska biva porodični pas, koji se potpuno smrzao nakon što je liznuvši vodu iz svoje činije, uneo u sebe komadić veštačkog leda. Nakon smrti naučnika, naslednici među sobom pažljivo dele njegov poslednji “dar” čovečanstvu i od tog trenutka knjiga prati šta se dešava sa naučnikovom decom i “Ledom 9”.

Iako je odbio Vonegatovu prvobitnu magistarsku tezu, Čikaški univerzitet je 1971. godine ovom piscu dodelio magistarsku diplomu iz antropologije, upravo za roman “Svračje noge”.