“Večernje novosti” su u subotnjem izdanju donele opširan tekst o dvotomnoj tematskoj antologiji vampirskih priča “U znaku vampira” / “U znaku vampirice”, nedavno objavljenoj u ediciji “Fraktali” izdavačke kuće “Paladin”. Opširan tekst pod nazivom “Između Erosa i Tanatosa”, koji potpisuje Marina Mirković, prenosimo u celosti.
Između Erosa i Tanatosa
Koliko god bio dosledan u svojoj odluci da se vampirima više ne bavi, Goran Skrobonja – jedan od naših vodećih pisaca fantastike, prevodilac, sve plodniji izdavač i priređivač “fantastičnih” tematskih antologija, po ko zna koji put je poklekao pred magijom ovih besmrtnih bića.
Suočen sa preporukom dobronamernih “žanrovskih” prijatelja da tema nove antologije “Paladina” budu vampiri, “jer vampiri su u modi… a osim toga, vampir je, što bi se reklo, naše gore list” – Skrobonja je raspisao konkurs za antologiju sa najboljim pričama inspirisanim ovim motivom, a sam je napisao ne jednu, već dve nove vampirske priče. Vampira se u međuvremenu namnožilo dovoljno za dve knjige!
Ulazeći u novi “antologijski produhvat” Skrobonja je, ne krije, bio sumnjičav prema mogućnosti da ga zatrpaju priče “mladih i perspektivnih Edvardovih obožavatelja i obožavateljki”.
– Ono što me je prelomilo da ipak popustim bila je intrigantna mogućnost da od pripadnika književnog establišmenta u Srbiji i regionu dobijem priče koje će fenomenu vampirizma pristupiti na širi, kreativniji, žanrom nesputan način – objašnjava priređivač, i otkriva da su na kraju “kolege žanr – mafijaši” delimično zakazali, ali su zato najistaknutiji stvaraoci na današnjoj domaćoj književnoj sceni bili i više nego dovoljno zaintrigirani pozivom.
Na konkurs je prispelo više od 40 priča, te je izobilje teksta dovelo do toga da ceo projekat bude realizovan u dva dela. Dame su, pokazavši se kao izuzetno aktivne, “zaslužile” posebnu knjigu, a vampiri “osvojili” čak dve naslovnice: “U znaku vampira” i “U znaku vampirice”.
Trinaest “ženskih priča o krvopijama” (oba pola), istaknutih spisateljica iz Srbije i regiona smestilo se na manje od dve stotine stranica knjige “U znaku vampirice”, dok “muški” tom donosi devetnaest priča njihovih kolega.
Laura Barna u pripovesti “Topčiderski rubin”, koja otvara zbirku, opisuje poduhvat izvesnih znamenitih Beograđanki iz ne tako davne prošlosti, a Branka Selaković se u “Izvin’te, šta je s mojom kiflom” pozabavila noćnim životom današnje beogradske omladine.
Verica Vinsent Kol se u “S one strane vremena i varke” – svojevrsnoj posveti Luisu Kerolu i Hermanu Heseu, uhvatila ukoštac sa “književnim vampirizmom”, a Veronika Santo u “Barbara ispred ogledala” piše o “modnom vampirizmu” i problemima mlade kupoholičarke. Mirjana Marinšek Nikolić je u “Opušku iz Fridine urne” na originalan način objasnila sudbinu Fride Kalo, dok je junakinja priče Mine Todorović “Cigarete”, fatalna vamp zavodnica Lena.
Među autorkama su i Dragana Matović sa pričom “Revolucija”, Ivana Milaković sa “Moj hrčak je vampir, ili: Kako sam naučila da prestanem da se plašim i volim krvopije”, Biljana Malešević koja u “Plesu bez kraja” slika predstojeću nam sumornu vampirsku apokalipsu i Sanja Pavošević koja sa pričom “Lipova zgrada” stupa korak dalje u mračnu postapokaliptičnu pustoš.
Neda Mandić Spasojević je inspiraciju za svoju zabavnu kriminalističko-vampirsku priču “Kako su prošli dani mrmota”, pronašla u prozi Mirjane Đurđević. Sama Đurđevićeva, verovatno najpoznatije ime među autorkama, upozorava na opasnost od prisustva internet-vampira (ali i internet-vampirolovaca) na društvenim mrežama, u priči “Ko ti gleda profil” koja odiše prepoznatljivim i britkim humorom.
– “Vampirska priča” za mene je bila potpuno novo iskustvo, čak sam morala malo i da učim vampirologiju za ovu priliku. Jer, među nama rečeno, uvek su mi duhovi bili bliži od vampira – otkriva Đurđevićeva, koja je svojevremeno “gutala” romane En Rajs, ali ne “Vampirske hronike”, već serijal o duhu Lašeru.
Slično je i među koricama knjige “U znaku vampira” – pripovesti “iskusnih vampirologa” prepliću se sa onima koje su ispisane rukom potpunih novajlija, što daje svežinu i specifičan “šmek” ovom koktelu.
Miomir Petrović u priči “Vidosava” opisuje početak prave vampirske porodične crnotravske sage, Ilija Bakić u “Kamenom saću” piše o baroknim periodu istorije ovih prostora, a Vule Žurić o “Tajni crvenog zamka” – koja je decenijama kopkala ovdašnju “decu komunizma”. “Golem” Srđana Srdića predočava opasnost od povampirenja fašizma, “Glad” Zorana Pešića Sigme slika gladnu budućnost čovečanstva, dok sa “Stotinu suknji krvari” Oto Oltvanji vraća u predtranziciono doba diktature, nemačkih maraka, začetaka privatizacije…
Vezu vampirizma i poezije opisuje Filip Rogović, Đorđe Bajić u “Crnoj zvezdi” – poreklo vampira Časlava, a tu su i priče Darka Tuševljakovića, Marijana Cvetanovića, Damira Mikloša, Aleksandra Bjelogrlića, “samurajsko-feministička” priča Aleksandra Žiljka, urnebesni omaž Ivana Nešića Bukovskom… Skrobonja pričom najavljuje sledeći roman smešten u “Teslaverzum”, dok Dejan Ognjanović kaže da je tek naknadno shvatio da se entitet u njegovoj priči “Niotkuda” zapravo može smatrati originalnom varijacijom “vampira”.
Dotle, Vasa Pavković, čiji “Vampirdžija” podseća na jedno časno zanimanje koje se pridružilo izumrlim zanatima i veštinama, smatra da su “vampiri potrebni našoj radoznalosti, našem strahu i našoj imaginaciji”.
– Tu u tom bermudskom trouglu, s grbom njihovih okrvavljenih očnjaka, pletu se priče na finoj ivici koja spaja i razdvaja Eros i Tanatos – objašnjava Pavković. – Kolekcije muških i ženskih priča o vampirima Gorana Skrobonje odgovor su savremenih srpskih pisaca na podsticaje iz te misteriozne zone… S vampirima nije lako, ali očito ne možemo bez njih!