Kontrast izdavaštvo je upravo objavilo novo izdanje romana 2010: Druga Odiseja legendarnog pisca naučne fantastike Artura Klarka. Ovo delo donosi nastavak klasične priče o povezanosti čovečanstva sa vanzemaljskom civilizacijom, koja je viđena u romanu 2001: Odiseja u svemiru, i prati dešavanja devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru.

Američko-sovjetska ekspedicija je poslata u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihotičnog” računara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je dovelo do propasti misije i šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom.

Bez najave, kineska ekspedicija uputiće se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u međuvremenu, biće koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini čovek koji je otkrio misteriju monolita – kreće na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobična upozorenja.

Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajući se gotovo unedogled, povećava masu Jupitera, transformišući ga u zvezdu…

U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur Č. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, a pitanju čovekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmičkim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih čvorišta filozofije i nauke pripovedačkom veštinom žanrovskog klasika.

Roman 2010: Druga Odiseja prvi put je objavljen 1982. godine, a naredne je nominovan za prestižne nagrede „Hugo“ i „Lokus“.

Za novo izdanje romana na srpskom jeziku, urađen je i novi prevod, koji potpisuje Nikola Matić.

Artur Č. Klark (1917–2008) kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Napisao je više od dvadeset romana, dvanaest zbirki kratkih priča i petnaest knjiga u kojima govori o budućnosti, istraživanjima svemira itd. Kao dominantne teme Klarkovog književnog dela, kritika navodi čovekov „duhovni” preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.