Niti u odrazu

NITI U ODRAZU – monografija o romanima Mladena Jakovljevića

Podelite sadržaj:

U izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu objavljena je monografija Niti u odrazu: interpretativni i poetički pogledi na romane Mladena Jakovljevića, koju su priredili prof. dr Vladislava Gordić Petković i prof. dr Dragoljub Perić.

Monografija je nastala kao rezultat okruglog stola „Stvaralaštvo Mladena Jakovljevića – dijalog s tradicijom i savremenošću“ održanog 14. aprila 2022. u Naučno-obrazovno kulturnom centru „Vuk Karadžić“ u Tršiću, a njeno objavljivanje finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Poglavlja o romanima Izbledele duše i Kad se vratim, objavljenim u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, potpisuju prof. dr Vladislava Gordić Petković, prof. dr Dragoljub Perić, prof. emeritus dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, prof. dr Jasmina Jokić, prof. dr Dragana Radovanović, doc. dr Jelena Marićević Balać, doc. dr Miloš Jocić, msr Milan Gromović i msr  Milivoj Bajšanski.

Prof. dr Vladislava Gordić Petković piše o Jakovljevićevim likovima u specifičnom okruženju i kulturološkom okviru, oblikovanom tradicijom, fenomenom sećanja, smrću i strahom od umiranja, paralelnim dimenzijama stvarnosti, sna i priviđenja, u poglavlju naslovljenom „O junacima i grobovima: karakterizacija i emancipacija u romanima Mladena Jakovljevića“. U njegovoj prozi, kako primećuje prof. Gordić Petković, „granica života, smrti i povratka u život relativizuje sve razlike primalnog i modernog, urbanog i ruralnog, grada i sela, jer ova granica idilu pretvara u nespokoj.“

U poglavlju „Na razmeđi ovoga i onoga sveta (predstave o drugom svetu u romanu Izbledele duše Mladena Jakovljevića)“ prof. dr Jasmina Jokić razmatra elemente tradicionalne pogrebne obredno-običajne prakse i sistema verovanja o zagrobnom svetu u romanu. Poredeći ih sa relevantnom etnografskom građom i etnološkom literaturom, autorka ukazuje na njihovu kreativnu (re)interpretaciju u ovom romanu a u cilju osobenog viđenja smisla ljudskog postojanja.

U poglavlju „Likovi sveštenika – Između paganskog maga i hrišćanskog duhovnika u romanu Izbledele duše Mladena Jakovljevića“ msr Milivoj Bajšanski analizira lik sveštenika, čiji postupci prelaze granice hrišćanske tradicije i zalaze duboko u magijske ritualne i religijske prakse, isprepletene u tradicionalnoj kulturi, a što se u romanu vidi na primerima sveštenika koje odlikuje „pomirljivi odnos između sfera religijskog i magijskog“.

Msr Milan Gromović u poglavlju „Život, smrt, književnost: metempsihoza Izbledelih duša Mladena Jakovljevića“ analizira motive života, smrti i seobe duše, koji su u ovom romanu metodološki rasvetljeni hronotopom groblja „gde oneobičeni arhetipski svet funkcioniše unutar prostora imaginarnog naselja u kojem se odvija život, samo jedan junak iz romana pita se da li ga čeka ishod u metempsihozi ili izbleđenju.“

U poglavlju „O čemu govorimo kada govorimo o smrti“ doc. Dr Miloš Jocić piše o tipologiji smrti u romanu Izbledele duše, a čije osobenosti kao što su visoki koncept, monomitski junak i priča, narativna i tematsko-motivska jednostavnost i predstave smrti omogućavaju čitanje ovog romana i u ključu dečije i omladinske književnosti.

Prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, emerita, analizira kompozicione osobenosti tri pripovedna toka u romanu Kad se vratim i predstavlja potencijalne strategije za njihovo čitanje. U poglavlju „Ima li povratka?“ autorka zaključuje da se elementi fantastičnog u ovom romanu izlučuju „iz magije, verovanja i mita, ali, pre svega, iz estetski i značenjski upečatljivog suočavanja sa zagonetkom života i smrti, iz suštinskog pitanja ljudske vrste: kako se pomiriti sa svešću o smrti i šta smrt uopšte jeste.“

Prof. dr Dragoljub Perić u poglavlju „Pozajmljeni život, fatalizam u tradicionalnoj kulturi i ’prekrajanje’ sudbine u romanu Kad se vratim Mladena Jakovljevića“ bavi se idejom pozajmljivanja godina života, verovanjima u sudbinu i konceptom sudbinskog determinizma povezivanjem dve vremenske ravni, dve stvarnosti i dve sudbine spregnute krvnom linijom, a koje autor pretače u univerzalnu dilemu o mogućnostima drugačijih sudbinskih ishoda utemeljenih u ličnim izborima i krivici predaka.

U poglavlju „Gvozden(ov)e lestve: Dijalog Mladena Jakovljevića s Miloradom Pavićem“, doc dr. Jelena Marićević Balać komparatističkim pristupomanalizira roman Kad se vratim u kontekstu proznih dela Milorada Pavića. Kao linije poređenja autorka izdvaja nelinearnost, koncept vremena, karakterizaciju, pitanja sudbine, sećanja, smrti i utehe, primećujući da su u ovom romanu đavoli sadašnjice otelovljeni u plastici i tehnici, kojima su kao vrednosti suprotstavljeni ljubav i svet književnosti.

U poslednjem poglavlju studije Niti u odrazu, naslovljenom „Jezik u romanima Mladena Jakovljevića“, prof. dr Dragana Radovanović analizira lingvistička sredstva kojima autor, u karakterizaciji likova, autorizuje govor Tršića i okoline. Dajući pregled markantnijih dijalekatskih osobenosti, koje su dovedene u vezu sa dosadašnjim dijalekatskim nalazima tršićkog govora, autorka primećuje da je piščevo opredeljenje za lokalni govor blizak standardnom jeziku zahtevalo prepoznavanje i odabir najspecifičnijih obeležja ovog govora.

Mladen Jakovljević, rođen 1975. u Novom Sadu, profesor je Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, gde predaje englesku i američku književnost. Njegove oblasti istraživanja i interesovanja su fantastična i naučnofantastična književnost. Autor je više naučnih radova dve knjige o doajenima naučne fantastike (Mit i tehnologija Rodžera Zelaznija, 2011 i Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika, 2015), prvog stihovanog prevoda na srpski srednjoengleske poeme Ser Gavejn i Zeleni vitez (2019), kao i romana Vrata sumraka (2014), Izbledele duše (2019) i Kad se vratim (2021).

NITI U ODRAZU – interpretativni i poetički pogledi na romane Mladena Jakovljevića