Dok traje veliko iščekivanje imena dobitnika NIN-ove nagrade za 2012. godinu, časopis NIN je u prethodna dva broja doneo tekstove u kojima članovi žirija iznose analizu prošlogodišnje “hiperprodukcije” domaćih romana.  

Vasa Pavković, predsednik NIN-ovog žirija, ovako ocenjuje prošlogodišnju produkciju romana na srpskom govornom području: “Što se romana tiče, govoreći u generalnim koordinatama, produkcija je bila izuzetno velika i izuzetno nekvalitetna, tako da je žiri morao da čita niz sasvim nepotrebnih i promašenih proznih pokušaja koji sa savremenim i modernim romanom nemaju mnogo dodira… Najbolje romane, sa ozbiljnim umetničkim pretenzijama, napisali su mahom pisci od kojih to javnost i očekuje: Gatalica, Blašković, Kekanović, Basara, Stojiljković, Velikić, ali su im se pridružili i više ili manje poznate dame, pre svih Ivančica Đerić, Katarina Brajović i Ljiljana Tomanović Ponomarev.”

Vladislava Gordić Petković kaže da “‘Zoja’ Mire Otašević aktuelizuje hipertekstualni eksperiment; ‘Veprovo srce’ Drage Kekanovića obnavlja hemingvejevsku temu borbe sa prirodom i svetom; ‘Ep o vodi’ Enesa Halilovića regeneriše diskurs mita, ‘Šlustrik’ Milena Alempijevića reformatira porodični roman. Srpski roman otvara se motivu alternativnog seksualnog identiteta, bar s boka (A. Sarajlija, D. Jovanović, M. Alempijević)… Svet je, eto, smaknut u roman. Kaže jedna pesma Džona Dona da će, umesto istorije, ljubav dobiti svoju sobu u sonetu. Tako se i svet uselio u roman, čekajući tu svoju novu propast.”

Ljiljana Šop sažima teme i motive kojima se bave autori ovogodišnjih romana: “Ono malo dobrih romana ove godine, govore o važnim za sve(t) pa time i za nas temama i idejama, u prošlosti i sadašnjosti; potom o apartnim, specifičnim segmentima istorije i današnjice; takođe, o našim stranstvovanjima kao usudu, egzilantskim iskustvima i nostalgiji koje se nema rašta okončati povratkom; zatim o individualnim i porodičnim rasulima, morbidnim i neizbežnim, bez nade za preobražaj porodične institucije, a još manje za izlazak pojedinca iz egzistencijalnog ćorsokaka.”

Mileta Aćimović Ivkov navodi da je bilo dela koja su ga iznenadila: “A novi pisci, a iznenađenja? Pa, ima i njih. Obradovali su me romani: Enesa Halilovića, Katarine Brajović, Milena Alempijevića, Adrijana Sarajlije… Oni su čist, nenadani dobitak!”

Mića Vujičić se u svom tekstu bavi istorijskim rasponom koji obuhvata savremeno srpsko romanopisanje: “Od 1848. do 1948., od carskog doba do poslednjih decenija XX veka, od sultana do Tita, od kraljevskih dinastija do devedesetih. Proleće 1386., srednjovekovna Srbija, socijalistička Jugoslavija, Beograd s kraja XIX veka, godine svetskih ratova – samo su neke od pozornica na kojima vidimo junake u društvu istorijskih ličnosti.”

U najužem krugu za NIN-ovu nagradu, ove godine su se našli romani: “Štampar i Veronika” Katarine Brajović, “Veliki rat” Aleksandra Gatalice, “Posmrtna maska” Lasla Blaškovića, “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić, “Veprovo srce” Draga Kekanovića i “Zoja” Mire Otašević. Pobednik će biti proglašen 14. januara 2013. godine.