U dnevnom listu Politika od subote 26. februara 2011. godine, objavljen je članak Vesne Roganović “Srpska knjiga u belom svetu” u kome se govori o podršci države na prevođenju književnih dela naših autora i uopšte o zastupljenosti naše književnosti u inostranstvu.

Zoran Živković kao jedan od najprevođenijih domaćih pisaca i ujedno jedan od retkih domaćih pisaca koji je shvatio da se u današnjem vremenu od države ne može očekivati da stane iza piščeve promocije u svetu, govori o tome koji su preduslovi potrebni da bi se domaća knjiga pojavila na inostranom tržištu:

“‘Da bi pisac koji piše na malom jeziku kakav je srpski uopšte bio vidljiv stranim izdavačima, heophodno je najpre da obezbedi prevode svojih dela na jezik koji je lingua franca našeg vremena – engleski’, komentariše za naš list Živković koji je sam, bez ičije podrške, finansirao prevođenje osamnaest svojih proznih knjiga (izuzetak je samo nova, devetnaesta, Pet dunavskih čuda) ‘na veoma kvalitetan engleski, što nipošto nije bilo jeftino’. Ali to je samo preduslov, nešto poput kupovine opreme, dresa i kopački: ‘Oprema, međutim, ne igra utakmicu već igrač koji je nosi. Da biste u nadmetanju pobedili – da bi vam knjige izišle u inostranstvu – morate da budete bolji od ostalih takmičara.'”