Na današnji dan 1917. godine u Majnhedu (Engleska) je rođen Ser Artur Klark, britanski pronalazač i jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike.

Klark je 1948. godine završio Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku. Svoju ljubav i privrženost ovim naukama, konkretizovao je brojnim izumima i patentima. A njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji, zbog čega je Međunarodna astronomska unija geostacionarnu orbitu nazvala Klarkovom orbitom.

Napisao je više od stotinu proznih dela kojima je naučnoj fantastici dao humanije i pratktičnije lice. U svojim književnim ostvarenjima Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Za svoja dela zavredio je brojne „Hugo“ i „Nebula“ nagrade, a jedno od njegovih ključnih ostvarenja je roman koji je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom „2001: Odiseja u svemiru“, koji je zatim doživeo briljantnu ekranizaciju.

Pored ove knjige, njegova najznačajnija ostvarenja su: „S druge strane strane neba“, „Pad mesečeve prašine“, „Rajski vodoskoci“, „Kraj detinjstva“, „Grad i zvezde“, „Susret sa meduzom“, zbirke pripovedaka „Sastanak sa Ramom“ i „Pesme daleke zemlje“.

Za doprinos na polju popularizacije nauke 1961. godine dobija nagradu UNESCO-a, a britanska kraljica Elizabeta II ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Od 1956. godine živeo je u Šrli Lanki, gde je preminuo 2008. godine od posledica srčanog udara.