Prvog dana aprila rođeno je dvoje velikana moderne fantastike – En Mekafri i Semjuel R. Dilejni. Reč je o neobično inventivnim autorima, koji su svojim delima uneli novi kvalitet u književnost čudesnog i začudnog, i generacije pisaca podstakli na hrabrost prilikom eksperimentisanja formom.

En Mekafi rođena je 1926. godine u Kembridžu, Masačusets, SAD. Završila je slavistiku i književnost 1947. godine, a zatim povremeno pisala priče, udala se i izrodila troje dece. Do njene četrdesete ništa nije ukazivalo na njenu moguću spisateljsku karijeru, a tada objavljuje svoj prvi roman. Već svojim drugim romanom, Letom zmajeva 1968. postigla je izuzetan uspeh i praktično se potpuno preorijentisala na pisanje, a planeta Pern, na kojoj u neobičnoj simbiozi žive ljudi kolonisti i zmajevi domoroci, postala je njen zaštitni znak. Prozu En Mekafri karakterišu dobro ocrtani likovi (glavni protagonisti su najčešće žene) i detaljno osmišljena radnja na granici melodramatičnosti.

Tokom 35-ogodišnje karijere osvojila je brojne nagrade za žanrovsku književnost. Prva je žena koja je osvojila dve najznačajnije nagrade za SF/F stvaralaštvo: „Hugo“ i „Nebulu“. Njen roman Beli zmaj postao je prvi roman iz domena fantastike koji je dospeo na Njujork tajmsovu listu najprodavanijih knjiga. Za svoj izuzetan doprinos razvoju fantastične književnosti, 2005. godine je imenovana za Velikog majstora, a 2006. je primljena i u Kuću slavnih naučne i epske fantastike. Preminula je u Irskoj 2011. godine, u svojoj kući projektovanoj po uzoru na građevine iz serijala koji ju je proslavio – „Zmajevi jahači Perna“.

Semjuel R. Dilejni (1942) jedan je od najistaknutijih predstavnika Novog talasa naučne fantastike. Smatra se jednim od najizuzetnijih proznih stilista koji je proizašao iz američke naučne fantastike. Autor je mnogobrojnih kratkih priča i romana koji su uticali na promenu paradigme o SF-u kao žanru rezervisanom isključivo za prozu upitnih ili vrlo skromnih književnih kvaliteta.

Neka od njegovih najznačajnijih dela su: romani Nova (1968), krajnje atipična spejsopera oplemenjena mitom o Prometeju; Ajnštajnov presek (1967), nova verzija mita o Orfeju u kome antropoidni vanzemaljci pokušavaju da proniknu u suštinu nestale zemaljske civilizacije; Dalgren (1975), pikarski roman o životu u mega-gradu rastrzanom ratovima bandi različitih ideologija; i zbirka priča epske fantastike Povratak u Neverion (1989).

Nakon što je za svoja književna dela četiri puta bio nagrađen „Nebulom“ i dva puta „Hugom“, Dilejni je 2002. godine primljen u Kuću slavnih naučne i epske fantastike.

Dilejni duboko veruje da je jedan od najvećih kvaliteta naučne fantastike to što prepoznaje i opisuje probleme života na marginama društva pronicljivo i sa saosećanjem, što drugi žanrovi ne mogu.