Miroljub Todorović

NEVREME

 

Topile su se zvezde. To je njihova moć da budu
uzbudljive. Posmatrao sam ih iz jednog cveta sanjiv:
topile su se zvezde kap po kap. Atmosferom su se
širili neugodni mirisi zvezdane tekućine.
Predstojalo je veliko galaktičko nevreme.
Žućkastobeli cvetovi nicali su u Prostoru.
Uznemirenost životinja upozoravala je na
opasnost. Skakavci su u jatima napuštali
planetu. Mravi su prodirali duboko prema
jezgru. Oblaci ptica ugasili su Sunce.
Zverima koje bi popile malo mirisne zvezdane
tečnosti palila se utroba. One su bolno urlale
u tami. Vatra im se najpre krvotokom širila
po čitavom telu. Zatim su nastajale eksplozije
unutarnjih organa. Najžešće je eksplodiralo
srce. Ono je uzletalo u Prostor kao ognjena
lopta i za trenutak osvetljavalo Planetu.

 

(Iz zbirke “Planeta”, Niš, 1965)