U izdanju Lagune, objavljena je zbirka priča Maštarije Horhea Luisa Borhesa. Knjiga predstavlja najpopularniju kolekciju kratkih priča argentinskog književnika i smatra se najboljim uvodom u njegov prozaistički rad.
Sedamnaest pripovesti zastupljenih u zbirci demonstriraju Borhesovu genijalnost, talenat, erudiciju, preciznost i moć njegovog intelekta i inventivnosti, njegovu probojnu ironiju, skepticizam i opsesiju fantastikom.
U zbirci se nalaze priče: „Tlen, Ukbar, Orbis Tertius“, „Pjer Menar, pisac Don Kihota“, „Kružne ruševine“, „Lutrija u Vavilonu“, „Osvrt na delo Herberta Kvejna“, „Vavilonska biblioteka“, „Vrt sa stazama koje se račvaju“, „Funes ili pamćenje“, „Oblik sablje“, „Tema o izdajniku i junaku“, „Smrt i busola“, „Tajanstveno čudo“, „Tri verzije Jude“, „Kraj“, „Feniksova sekta“ i „Jug“.
Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu.
Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala.
Prevod sa španskog jezika uradio je Aleksandar Grujičić.
Horhe Luis Borhes (1899-1986), jedan je od najvećih književnika 20. veka. Najpoznatiji je kao autor kratkih priča, ali i kao kritičar, pesnik i prevodilac. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu „Formentor“ (1961) koja mu otvara vrata zapadnog sveta, a pred kraj života i vredno priznanje, nagradu „Servantes“ (1980) za doprinos književnosti na španskom jeziku. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Peščana knjiga (1975).