U uvodnom prilogu najnovijeg izdanja elitne mesečne emisije posvećene savremenoj književnosti „Vavilon“, koja je na Drugom programu RTS-a prikazana u utorak 27. oktobra, govorio je prof. dr Tomislav Longinović, redovni profesor slovenske književnosti, komparativne književnosti i vizualne kulture na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.

Na pomenutom univerzitetu, Longinović godinama unazad vodi popularni seminar posvećen motivu vampira u književnosti i filmu, a u prilogu prikazanom u emisiji „Vavilon“, svoj seminar predstavlja kao pokušaj razbijanja postojećih predrasuda o mračnom Balkanu prepunom nasilja.

„Kada predajem kurs, većina studenata očekuje da će to biti kurs koji će da se bavi filmovima i književnosti iz 80-ih, 90-ih i 2000-ih godina, međutim, ja im upravo dajem istorijsku i kulturološku matricu za pojavu te književnosti kod njih i način na koji ta predstava o vampiru putuje sa Balkana kroz folklor, literaturu, i kasnije naravno film i televiziju“, kaže Longinović. „U početku kod studenata postoji iskrivljena vizija o tome šta je Balkan, koja je upravo kroz taj filter vampirizma i dospela do njih. Ja im delimično predajem o tome kako je vampir deo folklora u Srbiji i šire na Balkanu, a zatim kako ta kulturna predstava putuje i kako menja percepciju o Balkanu istovremeno: kako, npr. iz kulture i književnosti polako prelazi u politiku i postaje određena vrsta filtera za iščitavanje i učitavanje određenih vrednosti“.

Poznat kao pisac i teoretičar književnosti, Longinović je 2012. godine objavio, za sada samo na engleskom jeziku, studiju „Vampirska nacija – nasilje kao kulturna imaginacija“. Ako tražimo knjige koje bi najbolje korespondirale sa studijom profesora Longinovića, to bi svakako bile „Imaginarni Balkan“ Marije Todorove i „Izmišljanje Ruritanije“ Vesne Goldsvorti.

„Moja knjiga je jednostavno deo tog rada, koji su njih dve započele. Još bih dodao Larija Vulfa koji je napisao knjigu ’Izmišljanje Istočne Evrope’ koja se bavi istim tim kulturološkim matricama i načinom prikazivanja Balkana i Istočne Evrope kao drugog same Evrope i vrednostima koje se onda na neki način talože u tom nevoljenom delu, kao što su mržnja, krvoločnost, strah itd. I to je meni vrlo zanimljivo da pokažem, i dekonstruišem te lažne binarne opozicije. Ta želja koja se učitava u Balkan, ta želja za krvlju drugoga, koja je svojstvena vampiru, jeste u stvari imperijalna želja koju imperije oduvek projektuju na subjekte koje pokoravaju. To je jednostavno imperijalna matrica naročito vezana za anglo-saksonski svet, koja se ponavlja, a sva odgovornost prebacuje na tu slikovitost vampirizma“, objašnjava Longinović.

Studija koristi vampirizam kao metaforu da bi se fokusirala na kritiku kako našeg mentaliteta u svetlu ratova oko raspada Jugoslavije, tako i vampirske žeđi Amerike i zapada, evropskog modela liberalizma za sticanje moći i bogaćenje.

„Na kraju krajeva mislim da to nije samo specifično za Ameriku, već za velike multinacionalne korporacije, kojima služi i američka vlada. I to je ogromna glad koja možda u ovom trenutku prevazilazi okvire svakodnevne i globalne politike, i vezana je za samu sudbinu planete. To je jedna ogromna mašinerija kapitala koja truje i uništava kao jedan veliki vampir ovu planetu, isisava iz nje sve moguće resurse, dok na kraju ne ostanu samo otrovi i vazduh koji nećemo više moći da dišemo. Na neki način je vampir metafora  kapitalizma, nečega o čemu je Marks govorio još u 19. veku, kada je, uostalom, poistovetio kapital sa vampirom. Samo, u slučaju moje studije, metafora je primenjena na globalne uslove koje Marks tada nije mogao znati, npr. neverovatni razvoj informacionih tehnologija, vizuelne kulture, televizije itd. Savremene tehnologije, naravno, sve te obrasce danas uzimaju i koriste kao instrumente potčinjavanja koje možda nije direktno kolonijalno potčinjavanje silom, već borba za umove i modifikaciju načina na koji mislimo i vidimo stvarnost“, ističe Tomislav Longinović.

„Ja se nadam da bar deo mojih studenata uspeva da pronađe spomenute matrice, jer kroz ovaj moj kurs ja njima ustvari pokazujem kako da kritički čitaju i iščitavaju svoju sopstvenu kulturu, kako da tome pristupe – ne kao nečemu što treba prihvatiti zdravo za gotovo, nego kao nečemu što treba raščlaniti i analizirati i videti koje su kontradikcije prisutne u tome. Tako da, sigurno neki od njih dolaze do nekog određenog nivoa saznanja, ali u velikoj većini slučajeva teško je promeniti uticaj te ogromne mašinerije koja uvek radi na tome da potvrdi da je Balkan mesto na kome je krv dominantna“, zaključuje izlaganje Tomislav Longinović o seminaru koji vodi na Univerzitetu u Viskonsinu i svojoj studiji „Vampirska nacija“.

Autor i urednik emisije „Vavilon“ je Jasmina Vrbavac, a reditelj Marko Šotra.