Zrenjaninska izdavačka kuća „Agora“ objavila je zbirku „Fantastične priče“ Leopolda Lugonesa (1874-1938), jednog od najistaknutijih predstavnika hispanoameričkog modernizma.
Lugones je u rodnoj Argentini izuzetno cenjen, a 13. jun, dan njegovog rođenja, proglašen je za Dan pisaca. Njegova fantastika predstavlja klicu iz koje se razvio „magični realizam“ u španskoj literaturi, a značajno je uticala i na stvaralaštvo Borhesa i Kortasara, kao i mlađih generacija, pre svega latinoameričkih pisaca.
Zbirka „Fantastične priče“ sadrži kratka prozna ostvarenja iz knjiga „Strašne sile“ i „Kobne priče“, kao i ona objavljena u raznim časopisima tokom perioda između 1897. i 1936. godine, počev od prve Lugonesove fantastične priče „Leptir?”.
Nastale u vreme kada se pozitivizmu kao dominantnoj filozofiji i realizmu kao vodećem književnom pravcu suprotstavljaju modernistička interesovanja za egzotično, okultizam i iracionalno, one problematizuju pozitivističke ideje i podrivaju temelje realistične verodostojnosti, u čijem se kulturološkom i estetskom normativnom okviru konstituiše književnost fantastičnog realizma kao suštinski subverzivni žanr.
Lugonesov fantastični univerzum šarolik je koliko i njegova interesovanja, u njemu figuriraju ezoterija, okultizam, teozofija, mitovi, narodna verovanja, hrišćanski motivi, ludaci i moderni magovi-naučnici, čarobni predmeti i buntovne, inteligentne ili osvetničke životinje kao subverzivni elementi unutar ustanovljenog prirodnog ili sociokulturnog poretka.
Specifično za Lugonesa je to što natprirodne fenomene često izazivaju sami junaci, bilo naučnim eksperimentima, kršenjem božanskih zapovesti, prkosnim stavom ka onostranom ili čak taštinom i ljubavnim nepromišljenostima. Odvažni, radoznali ili cinični junak mora da prizna poraz pred silama koje ga nadilaze i koje ne uspeva sasvim da dokuči.
Nastala u vreme pre modernih neofantastičnih preispitivanja žanra, koja su zamenila strah i nevericu pred natprirodnim fenomenima, egzistencijalnim zamorom i rezigniranim prihvatanjem posunovraćene stvarnosti, Lugonesova fantastika još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse.
Najznačajnija Lugonesova dela su: „Sutoni u vrtu“ (1905, poezija), „Čudne sile“ (1906, priče), „Sentimentalni Mesečev kalendar“ (1909, poezija), „Kobne priče“ (1924, priče), „Anđeo senke“ (1926, roman).
