Večernje novosti su u subotu 12. marta, u rubrici posvećenoj kulturi, donele tekst o romanu “Ostrvo prokletih” Đorđa Bajića. Članka Baneta Đorđevića čiji naslov glasi “Bajka za odraslu decu” prenosimo u celosti ovde: 

“Bajka za odraslu decu”

Bila je to jedna od onih noći kada ni šugavog psa ne biste istrali napolje, pa da vam u grudima kuca srce od kamena – glasi prva rečenica, prvog srpskog “zombi” romana “Ostrvo prokletih” (izdavač “Paladin”), koji potpisuje Đorđe Bajić.

Debitantskim romanom Bajić ulazi na velika vrata male srpske žanrovske, fantastične i horor književne scene. Posle Lazara Komarčića, koji je pre više od 100 godina prvi ozbiljno počeo da se bavi žanrom napisavši krimiće “Dragocena ogrlica” i “Dva amaneta”, kao i naučnofantastični roman “Jedna ugašena zvezda”, domaći pisci su se, prema Bajićevim rečima, žanrom bavili uglavnom sporadično, rukovodeći se uvreženim mišljem da je ova vrsta književnosti manje vredna, što je predrasuda koja se u pojedinim krugovima zadržala i do današnjeg dana.

– Elemenata fantastike i horora ima u delima Milovana Glišića, Milorada Pavića ili Borislava Pekića, ali je nedostatak kontinuiteta očigledan. Pravo uspostavljanje žanrovske scene u Srbiji počelo je tek u poslednjih dvadesetak godina, zahvaljujući entuzijazmu i naporima pisaca kao što su Goran Skrobonja i Boban Knežević. Publika je željna dobrih žanrovskih romana i postepeno prihvata domaće autore. Kako drugačije objasniti međunarodni uspeh Zorana Živkovića ili neprikosnoveni bestseler status “Konstantinovog raskršća” Dejana Stojiljkovića? Kvalitetni žanrovski romani ne moraju uvek da se uvoze iz inostranstva, to je predrasuda koja je danas dobrim delom srušena – kaže Bajić.

Na tom talsu nastao je i specifični roman “Ostrvo prokletih”. Horor motivi jesu dominantni ali se Bajić trudio da koncept obogati elementina nekih drugih žanrova. U avanturi, pored zombija i vampira, učestvuju i porno-zvezde, tajne organizacije…

– Čitaoci prepoznaju uticaje avanturističkog romana i “tvrdog” krimića – što nije slučajno pošto je “Ostrvo prokletih” zamišljeno kao uzbudljiva žanrovska mešavina. Imajući to u vidu, nisam morao da se ograničavam. Na raspolaganju sam imao široku lepezu motiva. Stvorio sam fantastičan svet pun vidljivih i nevidljivih opasnosti i eksplozivne akcije, smišljeno bežeći od sivila koje nas okružuje. Opet, da bi priča funkcionisala kako sam želeo, bilo je neophodno da taj svet nastanim junacima sa kojima će čitalac ostvariti blizak odnos, za koje će strpeti, bez obzira da li se radi o mladom srpskom glumcu u potrazi za slavom, nepromišljenoj porno zvezdi ili pravdoljubivom vampiru – kaže Bajić.

U romanu, prema autorovim rečima, postoji namerna (mada skrivena) posveta velikom naučnofantastičnom piscu Filipu K. Diku. Ali “Ostrvo prokletih” je i omaž Frenku Baumu i njegovom neprolaznom “Čarobnjaku iz Oza”.

– Roman Frenka Bauma ima kultni status među svim poklonicima književnosti za decu. Svi znaju priču o Doroti iz Kanzasa, njenoj družini i zloj veštici koja želi da im pomrsi račune. Jedno od trinaest poglavlja romana je direktni omaž ovom Baumovom besmrtnom klasiku. Želeo sam da prizovem čaroliju izvornog dela i osećaj avanture kojim odiše svaka stranica, ali sam svoj „rimejk“ začinio zombijima koji su za petama junaka. Doduše, elementi strave i užasa su se odlično uklopili u postojeću Baumovu postavku. Kao i mnogi drugi romani za decu i većina bajki, tako i “Čarobnjak iz Oza” poseduje zavidan stepen fantazmagoričnosti – svi koji su u detinjstvu imali prilike da pogledaju ekranizaciju Baumovog romana koju je režirao Viktor Fleming sigurno dobro pamte scenu u kojoj strada Zla Veštica Zapada. Na mene je ostavila baš snažan utisak. Nedeljama posle nisam mogao mirno da spavam. Možda to na prvi pogled ne izgleda tako, ali “Ostrvo prokletih” je u svojoj biti bajka za odraslu decu – kaže Bajić.