II Festival fantastične književnosti “Art-Anima” održan je od 2-4. juna u knjižari “Plato”. Tokom tri festivalska dana, posetioci su imali prilike da prisustvuju velikom broju predavanja, tribina i promocija posvećenih domaćoj i stranoj književnoj fantastici.

Festival je otvorila Nataša Tučev predavanjem “Humanost i pitanje opstanka u Orvelovoj 1984”. Usredsređujući se na često zanemarenu psihološku dimenziju romana i smeštajući ga u širi kontekst tadašnjeg književnog stvaralaštva, predavanje je ispratilo pokušaje glavnog lika da u za to veoma nepovoljnim okolnostima oživi a zatim i održi sopstvenu ljudskost.

Usledila je promocija prvog romana Veronike Santo, “Granice na vjetru”. U razgovoru sa Bobanom Kneževićem, autorka je govorila o svom dugogodišnjem radu i prethodno objavljenim zbirkama priča, svojim literarnim počecima i razvoju, inspiraciji za roman koji je predstavljen i reakcijama čitalaca žanrovskog i nežanrovskog opredeljenja.

U nastavku programa, održana je promocija almanaha “Književna fantastika”, u kojoj su sem urednika izdanja Dragoljuba Igrošanca i urednika “Čarobne knjige” Nikole Petakovića učestvovali Dušan Nedeljković, Aca Seltik, Dušica Žegarac, Darko Tuševljaković i Goran Skrobonja, čije se priče mogu naći u proznom odeljku ove publikacije. Nakon uvodnih reči o osnovnim ciljevima almanaha i izmenama u odnosu na prošlogodišnji broj, mikrofon su preuzeli autori, svaki opisujući povod i način učešća u almanahu. Skrobonji je tom prilikom uručena nagrada “Art-Anima” za doprinos popularizaciji književne fantastike.

U okviru tribine “Strip mračne fantastike u književnosti i drugim umetnostima: ‘Sendmen’ i ‘Okružen mrtvima'”, Draško Roganović, Goran Skrobonja, Milan Jovanović i Milan Konjević razgovarali su o objavljivanju i popularnosti ovih stripova, o odnosu priče i ilustracije, kao i o omiljenim likovima svakog od učesnika.

Prva etapa festivala završena je promocijom zbirke “Poklade” Gorana Skrobonje, koju je vodio Đorđe Bajić. Osim o samim “Pokladama”, koje obuhvataju sedam priča pisanih za različite konkurse iz regiona, pričalo se i o drugim Skrobonjinim zbirkama i romanima, a autor je spomenuo i projekte na kojima trenutno radi i čije objavljivanje možemo da očekujemo ove i naredne godine.

Drugi dan otpočeo je predavanjem Tijane Tropin “Granice žanra: Leo Peruc između fantastike, istorijskog i detektivskog romana”, posvećenim ovom trenutno slabo poznatom austrijskom piscu, temama i  recepciji njegovih dela, kao i pitanju da li se njegovo stvaralaštvo bez ostatka može smestiti u granice žanrovske književnosti.

Promocija zbirke  “Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša” Radmila Anđelkovića ujedno je bila i razgovor o pisanju kratkih priča, tako ističući i edukativnu funkciju ove zbirke koja u pisanoj formi predstavlja tridesetogodišnje iskustvo autora. Uz poneki podsticaj od strane Dragoljuba Igrošanca, Anđelković je izneo svoja stanovišta o odnosu priča i romana, značaju likova u pričama i podelio mnoge korisne savete mlađim piscima i onima koji bi to želeli da budu.

Beogradskoj publici potom je predstavljen “Refesticon”, regionalni festival fantastike, koji je ove godine po treći put izuzetno uspešno održan u Bijelom Polju. Dragić Rabrenović, glavni organizator “Refesticon”-a, govorio je o pokretanju festivala i težnji ove manifestacije da podstakne saradnju među piscima i proučavaocima fantastike u Crnoj Gori ali i u regionu i time doprinese brisanju granica, makar na polju ove vrste stvaralaštva. Bilo je i reči o festivalskim zbirkama priča “Nevidbog”, “Prsten s one strane sna” i “Đavolji prst”, koje su nastale raspisivanjem konkursa u čast tri bijelopoljska pisca Rista Ratkovića, Ćamila Sijarića i Miodraga Bulatovića.

U tribini o vampirima u folklornoj fantastici i književnosti učestvovali su Dejan Ognjanović, Vlada Arsić i Mladen Milosavljević. Razgovor je obuhvatio o različite seoske legende naših krajeva, poreklo priča o vampirima i razlike između domaćih i inostranih predstava o njima, a raspravljalo se i o tome da li je ova tema, nakon brojnih interpretacija u književnosti a i šire, već uveliko istrošena.

Dan je završen živopisnom pričom Zorana Živkovića o susretima sa legendarnim piscima naučne fantastike Stanislavom Lemom, Isakom Asimovom i, kroz prepisku, Arturom Klarkom, kao i nekolicinom drugih poznatih autora iz te sfere. Publici je pružen redak uvid u komunikaciju i druženje u vreme lišeno savremenih tehnoloških pomagala, ali i ličnosti i navike pisaca o kojima je bilo reč.

Poslednji dan festivala počeo je tribinom o urbanim legendama. Branislava Joković ukratko je opisala antropološki pristup izučavanju urbanih legendi i iznela neke od njihovih zajedničkih karakteristika dok se Jovan Ristić usredsredio na potencijal koje one piscima pružaju, ilustrujući to pozivanjem na priče iz zbirki “Istinite laži” i “HAARP i druge priče o teorijama zavere“.

Nakon toga dodeljene su nagrade Milani Videnov, Mariji Tubić-Božić i Edvardu Molnaru, pobednicima ovogodišnjeg konkursa “Fantastična književnost okom foto-kamere”, a o samom konkursu nekoliko reči je rekla predsednica žirija i urednica časopisa “ReFoto”, Ivana Tomanović.

Predstavljanje nove izdavačke kuće “Gavran”, koja iza sebe ima dve objavljenje knjige, zbirku priča “Kralj u Žutom” Roberta Čejmbersa i poemu “Grob” Roberta Blera izvedeno je  u društvu Dejana Ognjanovića. Milena Dasukidis i Aleksandra Rajković govorile su o nastanku ideje za pokretanje ovog projekta, dosadašnjim izdanjima, izazovima s kojima su se suočavale pri prevođenju i otkrile su neke od planova za dalju izdavačku delatnost “Gavrana”.

Festival je završen promocijom zbirke “Slutnja androida” i romana “Slobodanida” Bobana Kneževića, koje su zajedno sa autorom predstavili Zoran Stefanović i Dimitrije Vojinov – jedan od likova “Slobodanide”. Razgovor se dotakao mnogih tema, između ostalog žanrovske raznolikosti prisutne u Kneževićevim delima i njegovog specifičnog načina pisanja i prepravljanja napisanog, a došlo je i do žive diskusije o postmodernizmu, od kog, Knežević je istrajno tvrdio uprkos negodovanju prisutnih, u njegovim pričama nema ni traga.

Još jednom zahvaljujemo svim suorganizatorima, učesnicima i posetiocima bez čije saradnje i podrške ovaj festival ne bi mogao da opstane i, naravno, pozivamo vas da nas posetite i sledeće godine.