Izdavačka kuća “Laguna” objavila je knjigu o vešticama koju je napisala prof. dr Rita Foltmer (50) sa Univerziteta u Triru, stručnjak za teme iz društvene istorije kasnog srednjeg veka – prenosi Radio Srbija.

Da bi sažeto, jasno, jednostvano, informativno predstavila najvažnije podatke o navodnim vešticama i vešcima kroz istoriju, autorka je proučila impresivnu bibliografiju, a čitaocima kojima nije dovoljno to što je napisano na 128 strana ponudila je listu sajtova na internetu i izbor iz literature.

Knjiga obiluje velikim brojem zanimljivih detalja, ali ono što je bitno da Foltmerova nudi argumente za zaključke da “nije bilo jedinstvenog progona koji bi kroz prostor i vreme povezao ceo evropski kontinent, nije pogubljeno devet miliona ljudi, nisu samo žene bile žrtve, nije postojao neki paganski kult veštica, ni država ni crkva nisu podsticali progone a ” lov” na veštice su najviše podsticali pripadnici najuže zajednice kojoj su pripadali.

Foltmer je knjigu podelila u uvod i zaključak, u pet celina: manipuilacije i falsifikati procene i činjenice; ovladavanje svakidašnjicom i teorije zavere; žrtva-pol, starost ili nabeđivanje ; izvršioci-mučenje, sudsko ubistvo i ludilo; od zabluda da pravog uvida.

Preterane procene o broju žrtava doneo je, prema pisanju Foltmerove, prosvećeni 18. vek kada su dobronamerni protestanti, pre svega u Nemačkoj, došli do broja od devet miliona od sedmog do 18. veka.

Njena procena je da je u tom periodu u Evropi ubijeno između 50.000 i 60.000 pripadnika oba pola a u nekiim zemljama(Island, Estonija, Finska, Normandija) pogubljerno je više muškaraca pod optužbom da su veštičarili nego žena.

Bez obzira koje su brojke najbliže istini, autorka zaključuje da su procesi vođeni protiv veštica bili “najevća katastrofa u evropskoj istoriji koju je počinila ljudska ruka”.

Istovremeno, Foltmerova donosi manje poznati podatak da je u 20. veku u Africi bilo progona veštica. Prvi zakon protiv veštičarenja donet je u Ugandi 1965, zatim su doneti u Angoli, Gani,Keniji, Južnoj Africi,Tanzaniji Zanznibaru. Zbirnih podataka nema, osim što je utvrđeno da je u Tanzaniji, pod tom optužbom, ubijeno 5000 žrtava za četiri godine (1994/98).

Lov na veštice se, u 19. veku, pripisivao mračnom srednjem veku, ali su tek od 1400. godine sudovi progonili veštice pod optužbom da su se podale đavolu ili da su nanosile razna zla ljudima (bolesti, smrtnost dece, stoke, nevreme…) Najviše ih je osuđeno tokom 16. veka i to na severu Evrope, a mnogo manje na jugu.

O moćima koje su posedovale veštice, o njihovoj sposobnosti da lete, o orgijama i nemoralu kome su se odavale pisani su brojni traktati a najbolji izvori su sudski spisi u kojima se navode “ispovesti” optuženih.

Posebno poglavlje pripada izgledu veštica i kako su prepoznavane pošto je bilo i onih koje se na prvi pogled nisu razlikovale od svoje okoline. Iako su se zakonici na osnovu kojih su se odvijali procesi protiv veštica razlikovali od države do države u svima se polazilo od premise da je optužena kriva i treba da dokaže nevinost.