Američki pisac horora Stiven King otkrio je šta mu je bila inspiracija za pisanje nastavka za film “Isijavanje” iz 1977. godine – više od 35 godina nije bio u stanju da zaboravi glavni lik iz filma, dečaka Denija, i rešio je da otkrije šta mu se desilo.

Kako javlja AFP, a prenosi B92.net, King, koji je napisao više od 50 romana prodatih u preko 350 miliona primeraka širom sveta, izjavio je da je zaplet za “Isijavanje” smislio kada su on i njegova žena rešili da jedan vikend provedu u planinama Kolorada na kraju turističke sezone. U tom trenutku, bili su jedini gosti u hotelu.

“Izgledali smo kao ribe koje plivaju uzvodno s obzirom da su svi gosti odlazili a mi smo u tom trenutku odlučili da dođemo”, izjavio je King. “Sve je izgledalo pomalo jezivo zbog vetra koji je napolju duvao, i sve stolice su bile podignute na stolove”.

Nakon večere, Kingova žena je otišla u sobu u Stenli hotelu, ostavljajući pisca samog u sali za večeravanje što mu je dalo priliku da “oseti atmosferu hotela”.

“Onda, dok sam se vraćao u sobu, prošao sam pored vatrogasnog creva u hodniku i pomislio, šta bi se desilo da se ono pretvori u zmiju i počne da me juri? Do trenutka dok sam došao do sobe, u glavi sam praktično imao celu priču”, izjavio je King.

“Isijavanje” priča priču o Džeku Torensu koji se odlučuje da prihvati posao van sezone u jednom hotelu i nakon određenog vremena pokušava da ubije svoju ženu i dete, Denija. Radnja knjige je 1980. godine prebačena na veliko platno a ostvarenje je režirao Stenli Kjubrik, dok je glavnu ulogu u filmu tumačio Džek Niklson. Sada, skoro 35 godina nakon što je napisao knjigu, King je spremio nastavak.

U romanu “Doktor san”, King se vraća liku Denija Toransa, koji je sada lutalica i alkoholičar u svojim srednjim godinama. Progonjen nasleđem mrtvog oca, “očajom, alkoholizmom i nasiljem”, on radi u domu za nemoćne gde koristi svoje paranormalne sposobnosti kako bi ljudima pružio mirnu smrt. Međutim, njegova prošlost se budi nakon što nailazi na telepatsko dete, Abru.

King, koji sada ima 66 godina, kaže da obično ne piše nastavke. “Kada jednom završim priču, gotov sam sa tim ljudima, ne zato što ih više ne volim, već zato što ne znam šta će se sledeće desiti”, izjavio je King novinarima u Parizu.

U Denijevom slučaju, međutim, King je izjavio da njegov lik “nikada nije napustio njegov um”.

“Bio sam radoznao, a to mi se ne dešava toliko često. Osetio sam kako se lik Denija formira u mojoj glavi. Osetio sam to zato što je zavisnost nešto što je u genima porodice. Pomislio sam da nastavim i dozvolim mu da bude alkoholičar kako bih video da li može da bude bolji od svog oca”, izjavio je King.

I sam lečeni alkoholičar, koji je puno pio u vreme kada je pisao “Isijavanje”, King je izjavio da je kada je počeo da piše, bio veoma obazriv da ne napravi “pamflet o alkoholizmu”. Još jedan od izazova je bio da napiše nešto što će biti u stanju da zastraši čitaoce koji su sada stariji i suočavaju se sa zaista užasavajućim stvarima u životu kao što su rak i smrt.

“Mnogi misle da je ‘Isijavanje’ jedna od najstrašnijih knjiga koju su pročitali u svom životu. I ja kažem da su u pravu, ali tada su imali 14 godina. Naravno da su se plašili, to je tada bilo lako učiniti. Međutim, sada su odrasli i bez obzira na to šta napišete, uvek će biti onih koji će reči da to nije bilo toliko strašno”.

Iako ne uspeva da objasni genezu svojih ideja, King kaže da je mnogo lakše definisati način na koji se neko može uplašiti. “Ključ je u tome da stvorite likove do kojih će ljudima biti stalo. Ukoliko vam je stalo do njih, i oni su u opasnosti, vi se plašite zajedno sa njima”.

A kada su stvari koje plaše samog Kinga, kao i kod njegove publike, ni on ne mora više da se okreće paranormalnom, svakodnevni život je dovoljan.

“Plašim se Alchajmera. Smanjenje mentalnih sposobnosti, to me zaista užasava”, izjavio je King.