U novom broju Nedeljnih informativnih novina (NIN), od 28. juna 2012. godine, objavljen je tekst “Koncept simbioze” o sprezi naučne fantastike i nauke kroz motiv kiborga. Koliko smo daleko od stvaranja čoveka-mašine, jednog od najčešćih motiva koji se javljaju u savremenoj naučnoj fantastici, i koliki je uticaj SF stvaralaštva na doprinos tome, pokušali su da daju odgovor pisac fantastike i doktor specijalista Adrijan Sarajlija i istraživač sa Instituta za neurologiju dr Milena Čukić.
U izjavi za NIN, Sarajlija se veoma kritički osvrnuo na aktuelnu naučno-fantastičnu produkciju:
“Jaz koji nauka i iz nje izvedena tehnologija ostavljaju prema svojim analitičarima, a naročito samozvanim futurolozima, danas je izražen do te mere da bih mogao da se usudim da kažem kako se unutar same naučne fantastike mora ozbiljno preispitati sposobnost odgovora na izazov tog i takvog jaza”, kaže Sarajlija. „Kao korisnici – gledaoci i čitaoci – postajemo svedoci ekspanzije naučnofantastične produkcije koja i ne kani da ponudi odgovore ili suvisle anticipacije, već je radija da se prepusti komforu akcionog miljea, postavljanja bezbroj neupotrebljivih pitanja ili upotrebljava hororične manevre kao zamene za priču, uvid, tumačenje…”
Koncept kiborga za njega nije nešto što je u oštroj suprotnosti prirodnim zakonitostima i, sasvim izvesno, jedan je od narednih koraka koje će nauka realizovati u budućnosti:
“Treba imati na umu da u osnovi kiborga jasno leži biološki koncept simbioze, jedan od temeljnih principa živog sveta – od odnosa među jedinkama različite vrste, pa sve do simbioza na ćelijskom nivou o kojima molekularna biologija tek poslednjih decenija ima jasnije predstave. Ideja himere između dve vrste razmene – tehnologije života s jedne i tehnologije kreirane od čoveka s druge strane, nameće se kao sledeći logičan korak čovečanstva”, za NIN kaže Adrijan Sarajlija.
Milena Čukić, koja je 28. juna u Domu omladine Beograda održala predavanje na temu “Da li su kiborzi među nama?”, kaže kako se koncept kiborga već ostvaruje: “Kiborg je zapravo man and machine, veštački spoj ljudskog bića i mehaničkih dodataka. Svi koji koriste proteze za nadoknađivanje izgubljenih funkcija zapravo su kiborzi”.
Kao najočigledniji primer ove tvrdnje Milena Čukić navodi primer veštačke ruke sa 12 malih elektromotora, koja se koristi kao zamena za izgubljene gornje ekstremitete.
“Poprilično je teška ali je najnaprednija verzija jer je u pitanju spoj mehanike, elektronike i hirurškog zahvata. Naime, svi oni koji su izgubili neki deo tela imaju očuvane centre u mozgu, koji bi strukture pokretali. U jednoj laboratoriji radili su sa jednim bageristom koji je došao u kontakt sa visokim naponom i obe ruke su mu amputirane do ramena. Međutim, na tom delu ostali su nepovređeni nervi, kojih ima četiri. Hirurškim putem razdvojena su ta četiri nerva i prebačena u mišićno tkivo na njegovim grudima. Onda su ti završeci urasli i posle nekoliko meseci regenerisali se. U taj deo mišićnog tkiva stavljene su elektrode, koje se koriste kao ulaz za protezu, odnosno bioničku ruku”, ističe Milena Čukić.
Tekst “Koncept simbioze”, koji je potpisao Dragan Jovićević, u celosti možete pročitati na forumu sajta Art-Anima.