Kako izgleda srpski zmaj u knjizi “Vile i zmajevi”

Podelite sadržaj:

U Blicu od 05. decembra, objavljen je članak o bogato ilustrovanoj knjizi “Vile i zmajevi-srpska mitologija”, koju su napisali, ilustrovali, priredili i opremili Milenko Bodirogić, Miloš Vujanović i Dragan Bibin. Naslov članka “Ne liči na guštera i ne bljuje vatru” odgovara na pitanje postavljeno u nadnaslovu “Kako izgleda srpski zmaj u knjizi ‘Vile i zmajevi'”. Autor teksta je Manuela Graf.

Kako izgleda srpski zmaj u knjizi “Vile i zmajevi”
Ne liči na guštera i ne bljuje vatru
Autor: Manuela Graf

Imala je Srbija mnogo zmajevitih ljudi. Stefan Lazarević je bio dete Zmaja od Jastrepca, Vuk Grgurević je poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić je Zmaj od Avale, a Stojan Čupić Zmaj od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan. Svi su oni bili i sinovi srpskih zmajeva. Neverovatno je da i pored toga niko od nas ne zna kako izgleda srpski zmaj. On ne liči na guštera i ne bljuje vatru.

Knjiga “Vile i zmajevi – srpska mitologija”, objavljena nedavno u izdanju novosadskog “Orfelin izdavaštva”, bavi se mitologijom na do sada neviđen narativno-likovni način. U njoj su, po prvi put, oslikana najupečatljivija bića srpskog mitskog predanja.

– Ilustrovanih knjiga srpske mitologije nema. Deca u Srbiji dobro poznaju keltske zmajeve, gnome i trolove, ali o vlastitoj mitologiji ne znaju ništa. Naša mitološka bića su potcenjena i kao da se stidimo vlastitog nasleđa – kaže Milenko Bodirogić, autor knjige “Vile i zmajevi”.

Sažeo je on u ovu knjigu predstave dela Vuka Karadžića, etnologa Veselina Čajkanovića i Slobodana Zečevića, etnografske zbornike, narodnu književnost, muzejsku građu, retka živa predanja i nešto mašte. Tako su, nakon četiri godine istraživanja, nastale posve autentične, popularno napisane priče. A kako bi srpska mitologija konačno postala vidljiva, Bodirogiću su se pridružili i Miloš Vujanović, autor ilustracija, i Dragan Bibin, dizajner knjige.

– Srpskog zmaja niko nikada nije nacrtao. Nije bilo lako vizualizovati ga i suprotstaviti današnjoj ustaljenoj predstavi o zmaju. Srpski zmajevi su jako dinamični likovi i u samom njihovom opisu nalaze se veoma oprečne stvari: snažan i lep, dobar i veoma zavodljiv… Imajući sve to u vidu, našao sam se u strašnom problemu – priznaje Vujanović.

Srpski zmaj ima ljudski oblik, zavodljive zmijske konture, obavezna, ali skrivena krila. Teško ga je prepoznati među ljudima, često je nevidljiv, a može i menjati oblike: imati telo ptice, glavu kao u ovna ili nalik šaranovoj.

– Veselin Čajkanović je tvrdio da je ovakav zmaj osobenost srpske mitologije i poredio ga je sa patuljcima u germanskoj mitologiji. U slovenskim mitologijama ne postoji slično biće – napominje Bodirogić.

Odnos žene i zmaja je naročito zanimljiv, tvrdi naš sagovornik. Zmaj, kada se zaljubi, zaboravi na svoje osnovne dužnosti – da pazi na useve i čuva određeni kraj, a po selima tada besni oluja i grad. Žene, s druge strane, ne mogu da odgovore zahtevnoj zmajevoj ljubavi, gube snagu, blede i iscrpljene padaju u postelju. Htele ne htele, one se zmajeve ljubavi moraju osloboditi. Ipak, iz pogubnih ljubavi srpskih žena i zmajeva nastali su najznamenitiji srpski junaci.

– “Štogod ima Srbina junaka, svakoga su odgojile vile, mnogoga su zmajevi rodili”, kaže narodna pesma. Zmajevi i vile su najpozitivnija bića srpske mitologije – tvrdi Bodirogić.

Lepe su srpske vile, imaju plavu kosu, ponekad riđu, nalik su onima u drugim mitologijama, vidimo na ilustracijama Miloša Vujanovića. Samo kada su beskonačno tužne ili se spremaju da umru, njihova kosa potamni. Rađaju se iz šišarke, pečurke ili cveta, a zatrudne kada se nage prošetaju orošenim poljem. One su posestrime, pomajke, brinu o usevima, blagostanju stada… Ipak, nijednoj vili sveta krila ne mogu da procvetaju. Tu sposobnost ima samo zaljubljena srpska vila.

– Najupečatljivija karakteristika srpskih vila je sloboda. One su oslobođene i od dve najveće nužnosti: nužnosti smrti, na koju su osuđeni ljudi, i nužnosti večnosti, na koju su osuđeni bogovi. Same odlučuju kada će umreti ili kada će se roditi ponovo. Toliku slobodu nema biće nijedne druge mitologije – napominje Bodirogić.

Srpske vile muči samo jedan problem – nemaju vilenjake, i ne preostaje im ništa drugo do da zavode zmajeve ili ljude.

– Najbolnije za vile majke je rađanje muškog deteta jer moraju da ga ostave, mesto mu nije u društvu vila. Zato su često rastrzane između vilinskog sveta, za kojim čeznu, i dece koju imaju u ljudskom svetu. Njihove sudbine mogu biti tragične – priča Bodirogić.

Priče o vilama, koje igraju i pevaju po srpskim livadama i šumama, zmajevitim junacima koji u boju imaju neku čudnu snagu i tajanstveni šum krila, kolale su Srbijom sve do početka prošlog veka. Sada ih se retko ko seća. U potrazi za svojim identitetom, koji će uneti u Evropsku uniju, Srbija bi morala da se priseti i sopstvene mitologije.

Zmaj nije aždaja
Ala i zmaj su dva potpuno različita bića u srpskoj mitologiji. Ne samo da nemaju zajedničkih osobina, nego su i ljuti neprijatelji.
– Ale i aždaje su demoni i ono što mi sada zamišljamo zmajem je zapravo aždaja. Srpska ala nosi u svom telu duše mrtvih, nesretno umrlih, utopljenika, samoubica, nezadovoljnika. Ala je htonsko, a zmaj solarno biće – objašnjava Milenko Bodirogić.

 

Demoni i veštice
Uigrani autorski tim knjige „Vile i zmajevi“ ima u pripremi još dva kapitalna izdanja srpske mitologije – „Sitni demoni“ i „Vampiri i veštice“. U radu na ovim delima pridružiće im se još tri ilustratora: Ivica Stevanović, Valentina Broštean i Dunja Branovački.